Izvozimo svoju budućnost

Srbija izvozi sopstvenu budućnost, upozorio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, potkrepivši tvrdnje šokantnim podacima da je Srbija od početka milenijuma izgubila više od pola miliona ljudi, ali i da je udeo visokoobrazovanih koji napuštaju zemlju čak 11 puta veći nego 70-ih godina prošlog veka.

Tanjug

Poražavajući podaci: Vladimir Kostić

Kostić je na skupu Ka boljoj demografskoj budućnosti Srbije, demografski problem u Srbiji, istakao "kao problem svih problema iz kojeg proističu svi drugi problemi".

- Srbija je u međupopisnom periodu, od 2002. do 2011, izgubila između 367.000 i 422.000 ljudi, a u poslednjih četvrt veka se rađa manje dece od broja potrebnog za prostu reprodukciju - naveo je prvi čovek SANU.

Srbija samo zbog negativnog prirodnog priraštaja, prema rečima demografa Ivana Marinkovića, gubi blizu 40.000 stanovnika.

- U Srbiji od 1992. više ljudi umire nego što se rađa, a poslednja statistika iz 2015. govori da smo samo po tom osnovu izgubili 36.000 do 37.000 ljudi, a projekcije su da će ta brojka ići i na 40.000. Ako se taj tempo nastavi, prostom računicom vidimo da ćemo za jednu deceniju izgubiti blizu 400.000, ne računajući odliv stanovništva u inostranstvo. To govori da bi do 2050. Srbija mogla da ima milion i po građana manje i da spadne na ukupnu populaciju od svega 5,5 do 5,8 miliona - upozorava Marinković za "Vesti".

Sa sukobima na prostoru bivše Jugoslavije u Srbiju je stigao veći broj izbeglih i raseljenih koji su, prema rečima našeg sagovornika, nadomestili odlazak građana Srbije van granica zemlje.

- Međutim, u svet su nam otišli mladi, a stigle porodice sa članovima svih dobi, pa nam je narušena starosna struktura. Kontingent reproduktivno sposobnih je manji i rađa se manje beba, pa i ako bi sada porodice dobijale petoro dece, zbog pomenutih trendova, hipotetički bismo opet gubili stanovništvo - tumači Marinković, iznoseći podatak da još od 1956. nema dovoljno novorođenih za prostu reprodukciju.

Akademik Kostić je kazao da je u SANU formiran Odbor za naučnu i umetničku dijasporu, ali i ukazao da ne treba gajiti iluzije kako će se vratiti oni koji su započeli karijere u inostranstvu. Cilj je, kaže on, da se uspostave jače veze sa "našim ljudima u inostranstvu".

Da se oni koji su otišli u beli svet neće vratiti u domovinu, ukazuje za "Vesti" Miloš Jovanović, koosnivač I Serbie. Ova organizacija je, prema njegovim rečima, spojila mlade u zemlji sa naučnicima u dijaspori koji su rado prihvatili da budu mentori srpskom naraštaju u usavršavanju i tako pomognu razvoju matice.

- Nemoguće je vratiti naše stručnjake, ali i ostale koji su napustili zemlju, jer su navikli na mnogo bolje uslove od onih koje im Srbija nudi - pojašnjava Jovanović, čija se organizacija već uključila u povezivanje naših stručnjaka u inostranstvu, kao mentora mladima u zemlji.

Mladi bez obzira na stepen obrazovanja, kako kaže, ne odlaze samo radi boljeg života, već i što ne mogu godinama da nađu posao u struci.

- Sa diplomama čekaju pet-šest godina i zaborave ono za šta su se školovali. Neki bez radnog iskustva dočekaju 35. i onda zaista više nigde ne mogu da rade - pojašnjava Jovanović srpski problem koji ljude tera da izlaz nađu van Srbije, u bilo kakvom poslu.

Država starih

Akademik Vladimir Kostić smatra da ukoliko se naprave najbolje mere za rešavanje demografskog pitanja, prvi efekti bi se mogli očekivati za deset do 20 godina.

- Ako sada ne radimo ništa, onda ćemo za nekoliko godina da se čudimo šta nas je snašlo, što nema mladih, nema pesme u Srbiji, što nema ko da plaća penzije - pojasnio je predsednik SANU.

Ne može se očekivati, prema rečima ministarke zadužena za populacionu politiku u Vladi Srbije Slavice Đukić-Dejanović, da problemi koji nisu rešavani čitav vek sada budu brzo rešeni. Ona je iznela podatak da je Srbija po starosti stanovništva, sa prosekom od 42,7 godina, šesta u Evropi.

- Migracije su veliki problem, jer oko 130.000 ljudi godišnje promeni prebivalište, a 15.000 napusti Srbiju - kazala je Đukić-Dejanović.