Pevačica ode u čobane
Po Borovim stranama na planini Čemerno već odavno ima dosta napuštenih kuća. Narod odlazi iz ovog bespuća do kojeg se razlokanim putevima ne može drugačije osim terenskim vozilima, traktorima ili volovskim zapregama. Retko, ali ima i primera da se neki od onih koji su otišli za boljim životom u svet vođeni brigom za ostarele roditelje, ali i za slobodom koju nudi planina, vratili na roditeljsko ognjište.
I sestre Gordana i Snežana Milinković su svojevremeno otišle iz sela u potrazi za lagodnijem životom, ali nakon što su im se razboleli otac Dobrivoje i majka Mira koja je od smrti Dobrivoja ostala sama i bolesna u kući, bez razmišljanja su donele odluku da se vrate rodnoj kući i svojoj planini.
Gordana je, prema podeli poslova u domaćinstvu, majstor za popravku ograda oko kuće i drugih poslova na imanju, Snežana vodi brigu o stoci, a zajednička im je obaveza majka koja je nepokretna.
Podrška sestri
- Otac i majka su nas vaspitavali da budemo čestite i tako smo i živele celog života. Radimo i muške i ženske poslove i ništa nam nije teško. Iskrena da budem, više mi je žao sestre Snežane kojoj je Bog dao dar za pesmu, nego sebe i podržavam je u ostvarivanju njenog sna da opet zapeva pod reflektorima velikih pozornica, a meni će biti onako kako je Svevišnji odredio - kaže Gordana.
Nastupala na estradi
- Pevala sam sa najvećim zvezdama naše estrade i svi su mi predviđali blistavu pevačku karijeru. Kao pevačica sam obišla Ameriku, Luksemubrg, Austriju, Nemačku, Holandiju, Francusku, Švedsku i još mnoge zemlje i za mene su bili zainteresovani muzički stručnjaci, ali pre sedam godina kad se razboleo otac, preko noći odlučila sam da se vratim kod roditelja, na određeno vreme, kako sam tada mislila - kaže Snežana i dodaje:
- Međutim, nije uvek onako kako mi hoćemo. Otac mi je bolovao dugo i preminuo je prošle godine, ali u međuvremenu se teško razbolela i majka, pa sestra i ja nismo imale drugog izbora nego da se vratimo ovde jer nikako nismo mogle da zaboravimo ono što su oni učinili za nas dok smo odrastale. Bilo je dana kada su roditelji bili gladni da bismo mi bile site, a o vaspitanju koje su nam pružili i da ne govorim.
Snežana ne gubi nadu da će ponovo pevati u prestižnim ugostiteljskim lokalima u svetu koje drže naši ljudi. Oni je i posle toliko godina pozivaju da im bude gost, a njena sestra Gordana koja u domaćinstvu ima mnogo teža zaduženja, ima svoj san.
Očev amanet
- I ja sam, kao i Snežana, živela u gradu i bila sam i udata. Od muškarca sam očekivala da bude bar približno sposoban kao ja koja sam od detinjstva naučila da radim. Ali nije išlo. Kada više nisam mogla da izdržim, a u međuvremenu su se razboleli roditelji, odlučila sam da se vratim kući i da ispunim očev amanet na samrti kada mi je rekao: "Ako se izborite, zagradite avliju." Dok sam bila devojčurak i ja sam sanjala da imam porodicu i puno dece, ali do sada mi se nije dalo, takve sam sreće. Ostvarenju tog sna se i danas nadam, ali ne po svaku cenu - veli Gordana.
Gordana krči imanje
- Još uvek mogu dobro da zamahnem macolom i sekirom i da pobijem kolac za ogradu koju su oborili snežni nameti i još uvek mogu sama da oborim drvo u šumi. Mogu da krčim vrzine oko imanja i sve druge poslove koji se smatraju muškim jer neću dozvoliti da imovina mog oca i majke koju su sticali celog života zaraste u crnotrn i kupinu.
- Naravno, svi ti poslovi mi ne smetaju da i dalje sanjam san da će se jednog dana pojaviti pravi čovek sa kojim ću izroditi i podizati decu, a očevo imanje ne bih sada zamenila ni za tri solitera u gradu - ističe Gordana Milinković.
