Slike iz oka i duše
U petočlanoj porodici Erić platno i četkica su oruđe za ostvarivanje snova. Otac slikar i majka modni kreator strpljivo i s mnogo ljubavi usmeravaju decu Nataliju, Ružicu i Bogdana ka spoznavanju prvih koraka slikarstva.
Natalija je 2014. završila je Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu. Ružica se opredelila za vajarstvo i trenutno je na master studijama, dok se Bogdan odlučio za mašinstvo i u slobodno vreme za poneki crtež.
Priprema za "Boj na Kosovu"
Spremate se i za veliki poduhvat.
- Moglo bi se reći. Želim da uradim sliku "Boj na Kosovu" dimenzija tri puta dve metra. Verujem da ću za dve godine završiti to delo. Želim da se ta slika "čita" i da se vidi svaki deo i najsitniji detalj. Potom sledi "Potapanje Valjevske Gračanice".
- Brat i ja smo se dogovorili da bude moj menadžer kako bih imala više vremena za slikanje. Kao i u svakom poslu, potrebna je savršena organizacija da bi čovek svakim danom bio korak bliži uspehu - navodi Natalija koja je rođena u Tuzli, ali je 5,5 godina sa porodicom živela u nemačkom Ofenbahu:
- Značajnu pomoć imali smo od rođaka, kako u materijalnom smislu, tako i što se tiče snalaženja u stranoj zemlji.
Vratila se posle trećeg razreda. Roditelji su se skrasili u Čortanovcima jer obožavaju prirodu i Dunav.
- Od malih nogu sam imala veliku podršku roditelja koji su me usmeravali i naučili detaljima kao što su linija, senka... Brzo su primetili moj talenat jer sam u tom uzrastu počela da crtam šaku. Ona je najteža za crtanje, kad je reč o ljudskom telu, kao i portret. Inače, konji su mi omiljena tema. Odmalena obožavam te životinje. Tu su portreti i ikone, jer sam i ikonopisac, mada su mi životinje i priroda najveća inspiracija i glavna tema. Realista sam, a lepota je u oku posmatrača. To što vidim 30 odsto predstavim na slici ili papiru u zavisnosti od tehnike. Ostalo je iz moje duše.
Nataliju odlikuju i drugi talenti.
Od kralja Petra do Novaka
Posebnu pažnju izazivaju portreti kralja Petra Petrog i Novaka Đokovića?
- Što se kralja tiče, inspirisali su me lik, ordenje, uniforma jer se pre nisam susretala sa takvim motivima. Detaljista sam, volim da sve istražujem i slika je brzo otkupljena. Đokovića sam radila kombinovanim tehnikama tokom 2016. Htela sam da uklopim Novaka sa srpskom zastavom koju drži na srcu i to simbolizuje veliku ljubav prema zemlji koju predstavlja.
- Drvo, tapiserije, školjke, pončo, šalovi... Školjke su nešto novo, interesantno, nešto što nije viđeno kod nas. Toliko je sitno da mora da se radi maltene pod lupom. Uradila sam sve da privučem pažnju na društvenim mrežama kako bi se povezala sa više ljudi i plasirala važnija ostvarenja. Danas se forsiraju vrednosti koje nemaju veze s umetnošću. Bili smo prinuđeni da krenemo drugačijim putem. Umetnik stalno mora da stvara i bude u žiži jer ako se utopite u gomilu, onda niste nigde.
"Ko kupuje umetničko delo na ulici, pomaže umetniku da postoji. Ko kupuje delo posle smrti umetnika, običan je pozer. Ne pravite vlastite muzeje, izgradite svoj odnos sa umetnošću".
Uspeh u Frankfurtu
Da li su izložbe najbolji vid prezentacije?
- Kada spremam izložbu treba mi bar 20 slika. Ostala sam bez 80 odsto radova mada mogu da uradim kopiju. Trudim se da prezentujem što više originala. U Frankfurtu sam doživela veliki uspeh, što mi je posebno drago jer u tom delu Nemacke imam dosta rodbine. Stekla sam iskustvo i prijatelje tokom "Farben International 2016". Izlagala sam i na hipodromu povodom 94. derbija i dugujem zahvalnost organizatorima i ljudima koji cene umetnost. Uskoro sledi izložba u Energoprojektu.
