Vekovi u duborezu
Nataša Petrović (40) iz sela Ranovca, kod Petrovca na Mlavi, jedna je od retkih žena u Srbiji koja se bavi duborezom i izradom ikonostasa na pravoslavnim crkvama, restauracijom ikona i ramova.
- Ovim poslom bavim se 16 godina i uradila sam 12 ikonostasa koji krase naše svetinje. Za jedan mi treba pola godine rada. Prvi sam uradila za crkvu Svetog Marka u Pankovu, u Petrovcu na Mlavi. Srećna sam što se moje rukotvorine sve više traže. Počela sam slučajno gledajući oca kako radi stolariju - kaže Nataša.
Dar od Boga
- Bog me je obdario i svakom duborezu i ikonostasu se obradujem, a najdraža mi je ornamentika koju sam uradila za vrata Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, zatim lajsne i duborezi na zgradi opštine grada Beograda i ikonostas na manastiru Manasiji.
Blagoslov vladike
- Pre izrade ikonostasa zakaže se razgovor sa protom koji pozove vladiku i da blagoslov. To me posebno motiviše da radim - veli Nataša.
Nataša je posebno ponosna na ikonostas Svete Petke na crkvi u Bondiju kod Pariza.
- Kad su me pozvali nisam mogla da verujem, ali sam ga završila u roku i na obostrano zadovoljstvo. Ovih dana okupirana sam izradom ikonostasa na svetinju Svetog Zaharija i Jelisavete u Lučici kod Požarevca. Toliko volim ovaj posao da bez njega ne mogu - priča ova vredna žena.
Odrasla je u porodici koja se bavila stolarijom i to je po njenim rečima bilo presudno za njen dalji rad na ikonostasima i duborezima. Ima posla, pa sve ne može da postigne.
- Počela sam posle Sajma nameštaja u Beogradu 2001. godine. Videla sam vitrinu koja mi je zbog zanimljivih detalja zapala za oko. To su bile ruže u duborezu. Došavši kući pronašla sam mamine zavese i goblene koji su me motivisali. Od oca sam uzela prerađene daske, a od jednog stolara iz sela dleto i čekić i tako je sve krenulo - priča Nataša.
Učila od majstora
Budući da je samouka i da u vreme kada je počinjala internet nije bio razvijen, informacije o ljudima koji se bave duborezom nalazila je u novinama. Stupivši u kontakt sa njima, naišla je na dobre reakcije jer su svi bili voljni da pomognu i daju savete.
Nedavno je Ministarstvu privrede predala sve što je potrebno da bi dobila sertifikat sa kojim bi mogla da predaje u neku školu i da drži privatne časove.
- Radujem se i jedva čekam. Počela sam da pripremam i koncept kako bih to radila - kaže Nataša.
Osim ikonostasa, Nataša u duborezu radi pevnice, hranilice, tronove, trofejno oružje, stilski nameštaj, likove i ornamentiku. Crta ikone, koje radi s velikom ljubavlju i zadovoljstvom.
Simbol badnjaka
- Ikonostase radim od hrastovog i orahovog suvog drveta. Ukrasim ih hrastovom listom, koji simbolizuje badnjak. Ističe da pre izrade zakaže razgovor sa sveštenikom koji poziva vladiku i da blagoslov, uradi se nacrt s objašnjenjima i rad može da počne.
Osim ikonostasa, Nataša u duborezu radi pevnice, hranilice, tronove, trofejno oružje, stilski nameštaj, likove i ornamentiku. Restaurira ikona i ramova, a radi uslužno i za druge stolare.
- Crtam ikone, radim s velikom ljubavlju i zadovoljstvom. Talenat i čvrsta volja su važni - kaže ova darovita žena.
Obuka u fabrikama
- Jedina obuka u radu sa drvetom bila mi je dvomesečni rad u fabrikama nameštaja, Draloni i Dekor u Požarevcu. Mnogo sam naučila od njih - kaže ova nadarena žena za čije je ikonostase i duboreze čula Evropa.