Sloboda draža od života
Pred javno pogubljenje u Kosovskoj Mitrovici, 30. januara 1917. godine, ostalim osuđenicima na smrt vešanjem i okupljenim građanima obratio se prota Vićentije Simić iz Sočanice kod Leposavića, u čijoj kući je, u prvoj polovini avgusta 1916. godine, doneta odluka o podizanju ustanka protiv austrougarskog okupatora rečenicom: "Naš život sada će biti prekraćen, ali za istinu i slobodu nije teško umreti, braćo moja..."
Bio je to početak bunta koji je u dolini Ibra predvodio Kosta Vojinović Kosovac, a koji se kasnije u Toplici rasplamsao u pravi i veliki ustanak koji su Švabe i Bugari surovo ugušili, svi uhapšeni ustanici su ili streljani ili internirani u logore iz kojih se mnogi nisu vratili. Mit o njihovoj hrabrosti i želji za slobodom i danas je prisutan na severu Kosova i u dolini Ibra.
Srbi uvek branili svoje
Srpski narod nikada nije osvajao tuđe, već je uvek branio svoje, a kad branimo svoje tada smo najjači. A branimo ga oružjem, pesmom, knjigom, jezikom, pismom, verom, branimo ga i sećanjem na one koji su, poput hrabrih ustanika u dolini Ibra, bili mnogo veći i ponosniji od nas. Moramo se uvek sećati ovog spomenika i uvek pričati o herojstvu naših predaka kojima je sloboda bila vrednija od života - ističe Dragan Popović, državni sekretar u Vladi Srbije.
Čuvaju heroje
Stotinu godina kasnije, 30. januara 2017. godine, na dan kada su obešeni prota Vićentije i još 15 njegovih saboraca, mahom žitelja sela podno Kopaonika i u dolini Ibra, u slobodarskoj Sočanici kod Leposavića okupili su se potomci topličkih ustanika da otkriju spomen-ploču na česmi u centru mesta, da se poklone pred spomenikom koji je povodom 100-godišnjice pobune podigla opština Leposavić i da još jednom obiđu spomen-sobu u kojoj se čuva sve što seća nezaboravljene heroje ovog kraja...
- Pre nego što je krenuo u Toplicu, Kosta Vojinović je u Sočanici okupio ugledne seljake i rudare: Uroša Kostića Rudinca, Aleksandra Pipera, Vlajka Vladisavljevića, Proku Planića i Radomira Gašića. Njih petorica formirali su Ibarsko-kopaonički komitski odred, imali su štambilj i zastavu na kojoj je pisalo "Sloboda ili smrt". Okupili su se najhrabriji i dogovorili da se na dati znak udari na Kosovsku Mitrovicu, na policijsku stanicu i opštinu u Ibarskoj Slatini. Akcija je, međutim, provaljena, a austrougarske vlasti su preko noći blokirale ceo kraj i pohapsile sve muškarce koji mogu da nose pušku - priča dr Gojko Milivojević, koji je pre deset godina u Sočanici podigao spomen-sobu herojima iz doline Ibra.
Kosti pokopane na Bairu
Kopajući kanal u blizini groblja Bair u Kosovskoj Mitrovici komunalci su pronašli gomilu kostiju za koje se veruje da su ostaci ustanika iz Ibarske doline. Nažalost, DNK nije urađen, pa ova pretpostavka nije potvrđena. Kosti su ponovo zakopane negde na ovom groblju, na koje Srbi nemaju prilaz.
Drakonske kazne
Austrougarski preki sud bio je nemilosrdan: na smrt vešanjem osuđeni su: sveštenik Vićentije Simić, Milorad Kostić, Đorđe Jablanović, Dimitrije Blagojević i Nikola Jovanović iz Sočanice, Isailo Nastić iz Ibarske Slatine, Novica Đurđević, Ananije Mihajlović i Krsta Radosavljević iz sela Mošnice, Nikodin Đuković iz Dobrave, Jevrem Milutinović iz Vuče, Radojko Nešović iz Kajkova, Rako Orlović iz Strmca, Ivan i Avram Miljković iz Lokve na Rogozni i Avram Radovanović iz Lipovice.
Na 20 godina teške robije osuđeno je 26 ljudi, desetorica su dobila po 15 godina, a na desetogodišnju robiju upućeno je i 12 maloletnika. Mnogi su umrli u Lipotaru i drugim kazamatima u Mađarskoj, a samo mali broj se vratio u rodnu Sočanicu.
- Pamtimo njihovo herojstvo i divimo im se, oni treba da budu primer i ponos novim generacijama Srba na severu Kosova. Jedna ulica u Kosovskoj Mitrovici trebalo bi da nosi ime Vićentija Simića - kaže sveštenik iz Sočanice Branislav Dikić.
- Zahvaljujući njima i mnogim drugima mi danas ovde postojimo, jeste da smo okupirani, ali siguran sam da ćemo se vrlo brzo osloboditi. Potrebno je da se ujedinimo i izbrišemo izdajstvo iz našeg naroda - ističe Dragan Jablanović, gradonačelnik Leposavića i potomak jednog od streljanih.
Izbegli streljanje
Kosta Vojinović i njegova desna ruka Uroš Kostić Rudinac izbegli su hapšenje i streljanje, ali, nažalost, nisu do kraja zajedno ratovali. Iskusni komitski vođa Uroš Rudinac svojom četom krstario je Rogoznom, želeo je da, pre vešanja, oslobodi svoje zatočene drugove, ali je mučki ubijen 28. januara 1917. Ubio ga je sa svojom bandom tadašnji kriminalac i robijaš Arif Lisica.
