Danas su časne verige: Ako taknete ove okove, doneće vam izlečenje!
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Časne verige, dan kada je kralj Irod okovao Svetog apostola Petra.
Po smrti Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od 300 godina. Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubio je Jakova, brata Jovanovog i, na podsticanje Jevreja, zapovedi da uhvate Petra i bace ga u tamnicu. Petar je u tamnici spavao okovan između dva vojnika, i noć pred izvođenje na sud, zasvetle se cela tamnica i anđeo kucnu Petru po rebrima, probudi ga pa mu reče: "Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom".
Petar je ustao, a okovi mu spadoše s nogu pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i verovatne smrti. Verige koje su spale sa Petra hrišćani su sačuvali koliko zbog uspomena na Svetog Petra, toliko zbog njihove isceliteljske moći.
Verige u koje je Sveti Petar bio okovan hrišćani su kasnije godinama čuvali, verujući da su čudotvorne i da donose izlečenje svakome ko ih dotakne. Dugo godina je čuvan i ubrus kojim su vernici brisali Svetog Patra tokom mučenja, ali je on kasnije ipak izgubljen.
Jerusalimski patrijarh Juvenal dao je kasnije verige carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija mlađeg. Ona ih je zatim prepolovila i jednu polovinu je poslala crkvi Svetih apostola u Carigradu, a drugu svojoj ćerki, suprugi rimskog vladara Valentina, koja se takođe zvala Evdoksija. Mlađa Evdoksija je potom sazidala crkvu Svetog Petra u Rimu i tamo položila svoju polovinu veriga, dok druge i dalje počivaju u Istanbulu.
Časne verige se u srpskom narodu nazivaju još i "Verižnjaci", "Verižice", "Kuke i verige". Iako nisu crveno slovo u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Časne verige spadaju među deset najvećih slava. Ovaj praznik obeležavaju čak i oni kojima nije slava, jer se smatra lošom srećom ako se ne proslavi dan koji označava vezivanje za kuću i blagostanje svih u domaćinstvu.
Po narodnom verovanju od Verižnica (Časnih Veriga) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagreva zemlju. U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik. Kosovsko stanovništvo praznuje Verižnjake zbog kuge, u nekim selima zbog stoke, a stočari ih praznuju zbog stoke. Ko nosi odelo šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma.
