Hrani zveri na planini
Već nekoliko godina uzorni policajac iz Prijepolja Vjekoslav Joksimović, ljubitelj prirode i zaštitnik životinja, zajedno sa članovima svog udruženja Jadovik - oaza netaknute prirode, hrani, zbrinjava i spasava zveri na planini Jadovik, u kanjonu reke Mileševke i u drugim delovima novovaroške i prijepoljske opštine.
Spas
Na njegovo hranilište Karakol u Miloševom Dolu pod Jadovikom, na 1.307 metara nadmorske visine, od prošle godine pokrivenom i video-nadzorom, i ovih dana, kad se živa u termometru spušta i do 30. podeoka ispod nule, po hranu i spas dolaze mrki medved Đuro, težak više od 150 kilograma, mečka sa svojim mečetom teškim oko 80 kilograma, tri stalna vuka i još šest "povremenih"...
Dragoceni snimci
Hranilište na Karakolu u Miloševom Dolu Vjekoslav je pokrio sa četiri kamere, postavljene visoko na borovima i smrčama koje registruju svaki dolazak i o svemu ga obaveštavaju. Raspolaže sa više stotina snimaka za koje tvrdi da su dragoceni dokumenti i da mogu poslužiti za mnogo toga.
- Najvažnije je da ih hranimo i da im pomažemo sada kada im je najteže, a to su upravo ovi dani... Svakodnevno im na hranilište donosimo crkotine i pratimo da li dolaze da se nahrane. Mada medvedi u ovo doba obično spavaju, dolaze i uzimaju hranu, čak se ponekad i potuku sa vukovima, ali se sve završi tako što se neko mirno povuče. Uživam u tim njihovim igrama i malim obračunima. Kad ih nema dva-tri dana zabrinem se da im se nije nešto loše desilo, kad se pojave na kamerama obradujem se što su svi na broju - priča Joksimović i naglašava da mu nimalo ne pada teško da po mrazu i snegu svojim divljim pulenima u planini nosi hranu...
Stočari odahnuli
- Sa medvedima i vukovima na Jadoviku se družim godinama, nosim im hranu i trudim se da u ovom prirodnom rezervatu imaju mir i da su zaštićeni. Volim ih, jer sam odrastao uz priče o ovim veličanstvenim životinjama koje hodaju našim krajem. Od kada smo napravili hranilište i zbrinuli ih, više ne silaze u sela i ne prave probleme stočarima. Već godinama nije bilo nijednog
incidenta sa vukovima i medvedima. Nijedno jagnje ni ovca nisu, kao u prošlosti, istrgnuti iz svojih torova, domaćini su mnogo mirniji - objašnjava Joksimović i dodaje:
Uživa dok gleda mečiće
- Rođen sam u ovom kraju i odrastao sam uz priče o strašnim susretima sa vukovima i medvedima... Tako su odrastala i druga deca... Svi se sećamo priče o Dragu Jelačiću iz Milakovića koji je u blizini sela Točilova naleteo na mečku sa mečićima. Mečka ga je odmah napala, branio se drvetom, rvao sa zverinjom i bio sav u krvi... Kad je pomislio da mu nema spasa i da će ga mečka ubiti, spasli su ga mečići koji su nestali u šumi, a mečka je krenula za njima...
Uživam dok gledam medvede i mečiće kako se igraju, tehnika je čudo - ističe Joksimović...
- Nedavno su na hranilište, do crkotine koju smo tamo ostavili, istovremeno stigli meče i tri vuka, izbila je i manja tuča, pretila je opasnost od ozbiljnijeg sukoba. Međutim, meče je shvatilo da je slabije, vukovima je ostavilo uginulog bika i povuklo se u šumu. Ko zna kako bi se sve završilo da je na vreme stigao Đuro, koji je bio u blizini, ali nije znao šta se na Karakolu dešava - priča Vjekoslav.
Bliski susret sa vukom
Misiju ovog uzornog, vrednog i svestranog policajca podržavaju mnogi građani Prijepolja, pomažu mu da nabavi hranu za medvede i vukove, odlaze sa njim na hranilište, prate kretanje životinja...
- Pre desetak godina imao sam, nedaleko do Miloševog Dola, bliski susret sa vukom, delilo nas je samo dvadesetak metara, stajali smo i gledali se... Nije mi bilo svejedno, minuti su bili večnost... U strahu sam viknuo, na moju sreću vuk se valjda uplašio, bacio se u stranu i nestao u šumi. Sada kada Vjekoslav brine o vukovima, siti su, više ne silaze u sela i zbog toga smo mnogo bezbedniji, zato ćemo mu i ubuduće pomagati - kaže meštanin Abid Bećirović.
