Srpska deca strano roblje
Srpska pamet u sve većem broju napušta zemlju s visokoškolskom diplomom u džepu, tražeći mesto pod suncem u razvijenom svetu, dok nekvalifikovana radna snaga i oni s diplomom srednje škole ostaju u zemlji pretvoreni u roblje stranih investitora s dnevnicom od svega šest do sedam evra.
Da Srbija nema strategiju, što se i te kako održava na džep građana, pokazuje činjenica da država ulaže milijarde u obrazovanje visokoškolaca koji to znanje iznose iz zemlje, ugrađujući ga u napredak drugih drugih država, a paralelno ogroman novac iz državne kase rasipa za subvencije inostranim investitorima.
Poslednji popis iz 2011. pokazuje da je tokom protekle decenije Srbiju napustilo oko 175.000 visokoobrazovanih, najviše mladih, koji u proseku imaju 29 godina. Međutim, podaci OECD (EU, Kanada, Sjedinjene Američke Države) svedoče mnogo veći odliv. Stručnjak za migracije Vladimir Grečić, pozivajući se na njihove statistike, kaže da je od 2004. do 2013. godine u prosečno odlazilo 26.000 ljudi godišnje, da bi poslednjih godina došlo do ekspanzije.
- U 2011. je otišlo 33.000, sledeće godine 39.000, 2013. njih 45.000, a 2014. ta brojka je skočila na 58.000 građana koji su napustili Srbiju. Zbog takvog rasta iseljavanja Srbija koja je na listi 50 zemalja s najvećom emigracijom i na lestvici se pomerila za tri mesta - naveo je Grečić u izjavi za "Vesti", tumačeći godišnji izveštaj OECD.
Mada bi, kako objašnjava ovaj stručnjak, većina građana u Srbiji želela da krene trbuhom za kruhom, zemlju napuštaju mlađi s fakultetskom ili master diplomom jer oni "imaju prođu" u inostranstvu.
Beograd kao Brisel
- Svet više nije isti, samo je pitanje hoće li Srbija stranputicom ili u pravom smeru. Do zaokreta se može u sekundi i ako Beograd postane neka vrsta Brisela za region, onda ne samo da će mladi i najobrazovaniji ostajati, već će se vratiti i oni koji su otišli. Prostora za to ima, samo je pitanje hoće li ovaj establišment zameniti neki bolji jer nećemo moći da ga iskoristimo - smatra Jovan Filipović.
- Mnogo je radno sposobnih u Srbiji bez posla i žive kod roditelja u besparici. Nemaju mogućnosti da u takvim uslovima osnuju porodicu, pa izlaz vide van granica zemlje. Međutim, emigracione namere našeg stanovništva su veće od kapaciteta prijema razvijenih zemalja koje u velikoj ponudi dobijaju mogućnost da vrše selekciju ljudi - kaže Grečić i napominje da, osim najobrazovanijeg sloja stanovništva, odlaze i deficitarni visokokvalifikovani profili radnika.
- Visokotehnološki razvoj traži najstručnije i najobrazovanije. Najmanje su bilo kome potrebni oni s osnovnom školom i srednjim obrazovanjem. Međutim, kod nas se uvoze osrednje tehnologije, pa se takvi zapošljavaju uz subvencije stranom investitoru. Većina ekonomista je protiv tog plaćanja stranaca da bi zapošljavali našu radnu snagu za male pare, ali je to i dalje na snazi - ističe naš sagovornik.
Podbacila država
- Godinama se samo priča o usklađivanju srpskog obrazovnog sistema s potrebama zemlje, ali, koliko vidimo, i dalje ne postoji predstava o tome koliko je brojčano i kakvih profila potrebno da bismo znali koliko đaka i studenata da upišu. Priča se i o dualnom obrazovanju, ali taj posao nije nimalo jednostavan jer u nekim regionima imaju mogućnosti da đaci koji se školuju za određena zanimanja odlaze u kompanije koje takve profile imaju, a u nekim delovima Srbije to nije slučaj - smatra Vladimir Grečić.
Država daje od 7.000 do čak 15.000 evra većinom stranim investitorima po radnom mestu, da bi srpski radnik zaradio 200 evra mesečno.
Pre nekoliko godina gotovo svi srpski sindikati su oštro kritikovali vlast što je na američkom Si-En-Enu išla reklama o Srbiji kao zemlji jeftine radne snage. Tumačili su onom narodnom "čega se pametan stidi, budala se ponosi".
Koliko je Srbija raspamećena, govori baza podataka profesora Fakulteta organizacionih nauka Jovana Filipovića, prema kojoj je van zemlje skoro 7.400 doktora nauka i doktoranada.
- Do ove brojke sam stigao zahvaljujući i tome što se neki od njih sami jave. To nažalost govori da je broj najškolovanijih koji žive van domovine sigurno veći jer ko sam ja da ih sve znam - kaže za "Vesti" Filipović, uz ocenu da je veliki trend odliva najobrazovanijih proizvod državne politike.
Vodeći po odlivu mozgova
Prema stručnim procenama, 100.000 fakultetski obrazovanih je Srbiju koštalo gotovo 30 milijardi evra od kojih mnogi napuštaju zemlju. U odnosu na sedamdesete godine prema statistici se deset puta uvećao broj onih s fakultetskom i diplomom više škole, koji su otišli iz Srbije. Da se situacija i dalje pogoršava pokazuje i istraživanje Svetskog ekonomskog foruma, koje je obuhvatilo 140 zemalja koje pokazuje da je Srbija prema kapacitetu da zadrži talente vodeća u odlivu mozgova.
On objašnjava da mala zemlja poput Srbije ne može da podrži velike projekte, ali je neophodno da uzmeo udeo u njima i zadrži naučnike.
- Beogradski univerzitet se dobro kotira na svetskoj listi jer smo u prvih 300 do 400, među više od 5.000 i to zahvaljujući onima koji se bave istraživanjima, uglavnom teoretskim. Ovaj podatak pokazuje da ima prostora da se situacija okrene u našu korist - zaključio je Filipović.
Neće imati ko da nas leči
Lider Udruženih sindikata Srbije Sloga Željko Veselinović, uz napomenu da premijer poziva investitore da ulažu u Srbiju koja ih i dalje skupo dotira, ističe da se srpska privreda svela na "šrafciger industriju" s kojom nema napretka zemlje.
- Naši ljudi samo sklapaju delove, spajaju žute i plave žice, ili zašivaju komade odeće. To su poslovi za koje škola nije potrebna, već trodnevna obuka posle koje rade krvavo za minimalac. S druge strane, silan novac ide na školovanje lekara, a da oni ne znaju šta će sa diplomom jer je aktuelna vlast uvela zabranu zapošljavanja - kaže za "Vesti" Veselinović, napominjući da se u administrativce guraju oni sa partijskom knjižicom.
Zato, prema njegovim rečima, odlaze ne samo inženjeri tehničkih nauka, već i "beli mantili", pa stanovništvo uskoro neće imati ko da leči.
- Pored lekara, masovno zemlju napušta na desetine hiljada medicinskog osoblja. Odlaze puno i vozači najviše u Sloveniju, Italiju, ali i u SAD. Ko god može beži jer ako i nađe posao u Srbiji, uglavnom radi za koricu hleba. Pri tom mu šefuje najneškolovaniji i najbahatiji, onaj ko je odličan za vlasnike firme jer ganja radnike da rade kao robovi, i da kao što je poznato nose pelene da ne bi tokom radnog vremena odlazili ni u toalet - kaže Veselinović i ističe da ni školstvo nije prilagođeno potrebama zemlje, pa mladima šta god upisali ne gine dugogodišnje čekanje posla na birou rada.
Kamiondžija u šestoj deceniji
- Zemlju najviše napuštaju mladi, ali znam i drugačije primere. Fakultetski obrazovan čovek je u 52. godini otišao iz Srbije u SAD da vozi kamione kako bi mu porodica preživela. Oni koji ostanu rade šta stignu, pa žena diplomirani sociolog šije cipele u pogonu strane kompanije, a ortoped radi u fabrici kablova jer ne mogu da nađu posao u struci. Pri tom nam se svakodnevno priča da je u državi sve bolje, a ljudi se žale da žive sve gore - kaže Željko Veselinović.
