Slavili po običaju predaka
Mnoštvo pravoslavnih vernika u dijaspori obeležilo je u ponedeljak svoju krsnu slavu Svetog Nikolu. Uz sveću, slavski kolač i Očenaš okupljala su se sva pokolenja porodica slaveći svog zaštitnika po običaju kojeg su nasledili od predaka, a toga su se pridržavali i oni koji su odrasli van matice.
Nikoljdan sve što imamo
Ne bi se reklo da je ponedeljak bio radni dan, barem sudeći prema broju vernika koji su na Svetoga Nikolu ispunili hram Svetoga Save u Hanoveru.
Beograđanin Radoslav Đorđević je uzeo slobodan dan, a Branislav Jovanović i njegova supruga Jasmina po dva dana godišnjeg odmora. On kaže da slavi prema običaju koji je njegov otac Života u Beograd doneo iz Mionice. Osvećeni slavski kolač nameravao je da u podne prelomi sa 12-godišnjom ćerkom Ljiljom. Ručak je porodični, a gosti dolaze kasnije. Oni slavski ručak zovu "podizanje slave".
Prvi put van matice
Prvi put u Švajcarskoj slave Nebojša i Mirjana Trajić s decom Ivanom, Jelenom i Nikolom, a svi su rodom iz Kladurova kod Petrovca na Mlavi. Oni žive u Ucvilu, u istočnoj Švajcarskoj, a u goste su im došli kumovi Trujići i prijatelji.
Kod popularnog pevača Mije Stankovića, zatim Radenka Blagojevića, Milovana Plavšića i Steve Jandrića gosti uvek dolaze od podneva.
- Ma kakav radni dan! Krsna slava je uvek najveći praznik. To je sve što imamo - kaže Pero Jovičić, privatni preduzimač koji je odložio sve obaveze.
Poslove je odgodio i Nikola Sarić, slikar i skulptor.
Liturgiju su služili prota Milan Pejić i Đakon Slavko Bosančić. Dr inž. Milan Vučenović, predavač na fakultetu, odrastao je u Nemačkoj, a slavski kolač je doneo umesto oca Danila.
Nikoljdan je posna slava, ali svi imaju iskustva u spremanju odgovarajuće hrane. Gotovo svima su glavno jelo riba, prebranac i gibanica.
- Tako je slavio moj otac Života, moj deda Ljubomir, pa tako slavim i ja - kaže Branislav Jovanović.
Za večeru ručak
- Po porodičnom običaju glavni slavski ručak je uveče. Naime, u selu u kome su naši preci živeli nije bilo crkve, pa je određena grupa ljudi išla od kuće do kuće i lomila kolače. Oni su počinjali u podne, ali dok stignu do kraja sela, već bi pala noć. Kuća mojih predaka sigurno je bila na kraju sela - priča Branislav Jovanović.
Stojnići kod Nikolića
Među brojnim porodicama u Švajcaskoj slavile su i familije Paunović iz Frauenfelda, Ristanić iz Saleza kod Senvalda, Ćuskić iz Dipolsaua, Nikolić i Ilić iz Lugana, Trajić iz Ucvila, Marković iz Romansona i druge, a takođe i Srpski klub iz Herisaua, koji je nazvan po ovom svecu.
Familija Ristanić, Slavko i Jelica i njihov sin Rista, svi rodom iz Doboja, a naseljeni u Salezu kod Senvalda, prvi put slave u novoj kući. Povodom useljenja u novu kuću i slave, Stojnići rodom iz Gradiške podarili su kumovskoj familiji Ristanić ikonu Sv. Nikole u prirodnoj veličini.
Toplica i Milena Paunović iz Vlaške žive u Frauenfeldu i slave kućnu slavu zajedno sa sinom Slađanom, snajkom Anitom i unučetom Matejem, sa ćerkama Marijanom i Bojanom i zetom Goranom Trailovićem i unucima Teom i Leom.
- Već godinama slavimo Svetog Nikolu u Švajcarskoj, sa rodbinom i prijateljima. Bogu hvala, verujem da će i naši potomci da nastave ovu staru tradiciju. U goste su nam došle porodice Nikolić, Paunović, Marinjes i Trailović. Najdraže mi je što na slavi prisustvuje i najmlađi domaćin, a to je naš unuk Matej - kaže za "Vesti" domaćin slave Toplica Paunović.
