Dugovi na grbači đaka
Učiti ne znači i znati, kaže poslovica. Upravo u tom duhu sprovodi se PISA testiranje učenika koje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) već godinama organizuje kako bi se utvrdilo realno, funkcionalno znanje 15-togodišnjaka širom sveta. Ovih dana saopšteni su rezultati poslednjeg testiranja, ali na spisku rangiranih zemalja nema Srbije, jer naša zemlja nije ni učestvovala na PISA proveri 2015. godine.
Razlog je taj što Ministarstvo prosvete u vreme mandata Žarka Obradovića (2008. - 2013.) nije izmirilo celokupan dug koje je imalo prema organizatorima testiranja 2012. Zbog toga je Srbija izgubila pravo da se sledećeg ciklusa, 2015. godine, njeni srednjoškolci podvrgnu proveri po PISA standardima.
U testiranju OECD obavljenom 2015. učestvovalo je 540.000 đaka iz 73 zemlje ili oblasti, a među njima je bila i srpska pokrajina Kosovo i Metohija.
Naknadna pamet
PISA testiranje obuhvata proveru iz matematike, funkcionalnog čitanja i nauke. Održava se svake treće godine, a naredno je planirano za 2018. Iz nadležnog Ministarstva prosvete ranije su potvrdili da će srpski srednjoškolci učestvovati u sledećoj proveri funkcionalnog znanja i kritičkog razmišljanja 15-godišnjaka.
Rezultati su uglasvnom očekivani. I dalje su u vrhu istočnoazijske zemlje - Singapur, Hong Kong i Japan, dok među evropskim zemljama dominiraju Finska i Estonija. Od bišvih jugoslovenskih republika Slovenija je pokazala da ima sasvim zadovoljavajući obrazovni sistem, jer su njeni srednjoškolci zaslužili 11 mesto.
Kosovo se prvi put uključilo u PISA testiranje, ali se nije proslavilo. Po ostvarenim rezultatima nalazi se na samom začelju. Đaci s Kosova su na 71. mestu od 73 na listi. Od bivših jugoslovenskih republika samo je Slovenija ušla među prvih 20.
Parket enigma za gimnazijalce
Srpsko obrazovanje već decenijama se nalazi u stalnim reformama. Ali, iako postoji Strategija razvoja obrazovanja do 2020. i uprkos čestim promenama na čelu resornog ministarstva, obrazovni sistem se ne menja na bolje.
Đaci u Srbiji i dalje su preopterećeni obimnim gradivom i gomilom podataka koje od njih traže nastavni programi, dok se praktičnim i funkcionalnim znanjima ne poklanja dovoljno prostora. To se vidi i na činjenici da informatika još nije uvedena kao obavezan predmet đacima u osnovnoj školi. Posle odijuma javnosti i burnog reagovanja roditelja koji bi želeli da njihova deca prate idu u korak s vremenom, novi ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će od sledeće godine informatika biti redovan, a ne samo izborni predmet đacima od petog razreda.
Estonci bolji od Amerikanaca
Singapur, koji je tradicionalno među najboljima na PISA testiranju, poboljšao je rezultate. Njihov prosečan rezultat od 564 poena iz matematike ih svrstava na nivo koji je čak tri godine iznad njihovih vršanjaka iz SAD (470).
Najbolja evropska zemlja na listi je Estonija, koja je peta, sledeća je Finska na osmom mestu, Nemačka je 13, a Britanci su tek na 23. mestu. Francuzi su 26, a Rusi za njima. SAD su tek 31.
Profesori su u mat poziciji. Oni moraju da ispune zacrtani plan i program, a istovremeno su svesni koliko je traženo znanje u neskladu sa savremenim svetom koji se kroz tehnološku revoluciju svakodnevno i radikalno menja.
Upravo u duhu tog novog vremena PISA testiranje proverava sposobnost đaka da naučeno gradivo primenjuje u rešavanju zadatih problema. Dakle, niko 15-godišnjake na tom testiranju ne pita kako glasi neka matematička formula. Ali će ga pitati, na primer, koliko treba da kupi parketa ako je soba dva sa tri metra i da pritom ukalkuliše da će imati 0,5 odsto otpada?
Učitelji najbolji
Značajno bolje rezultate pokazali su srpski đaci četvrtog razreda osnovnih škola koji su osvojili 27. mesto od 49 zemalja obuhvaćenih u nedavnom Tims istraživanju koje se bavi matematičkim dostignućima. Srbija se našla tik iza razvijenijih zemalja poput Kanade, Australije, Švedske i Nemačke, a bila je bolja od susedne Hrvatske za pet mesta.
Srbija se kao prva od država sa prostora bivše Jugoslavije uključila u PISA 2001. Đaci iz Srbije su u početku bili na dnu tabele od 74 zemalja, ali su posle tog poražavajućeg početka napravili iskorak i krenuli ka zlatnoj sredini. Doduše, prema poslednjim rezultatima iz 2012, kada su zauzeli 43. mesto, i dalje su ispod proseka.
Pametni naučnici iz glupe države
U Srbiji se uspesi u nauci ostvaruju kao posledica induvidualnog pregnuća. Takav je slučaj sa dr Magdalenom Đorđević iz Instituta za fiziku u Beogradu koja je preotela naslovne strane srpske štampe od Cece i Karleuše, jer je od Evropskog istraživačkog saveta dobila 1,4 miliona evra za istraživanje kvark-gluonske plazme.
U srpskim uslovima naučnicima je dodatno teže nego kolegama u bogatim zemljama, jer vlada neizvesnost da li će država izdvojiti dovoljno sredstava za projekat za koji se ne zna kada će dati konačne rezultate, a još manje kada bi u realnom životu mogao doneti blagodeti za čoveka ili vratiti uloženi novac.
- Ako se fokusirate samo na ono što se primenjuje samo u privredi, ne ulažete u budućnost, nego samo u sadašnjost. Ako hoćete da ulažete u budućnost, morate da razmišljate dalje, odnosno da ulažete u nešto od čega možda nemate trenutnu korist, ali će vaša država i svet imati koristi kasnije - objašnjava važnost fundamentalne nauke dr Đorđević.
Ona se vratila u Srbiju posle doktorata na Kolumbija univerzitetu i uprkos ponudi da ostane u SAD, a njen primer jedan je od malobrojnih koji uliva nadu da se neće sva pamet iseliti iz Srbije.
Prednjače žene
Ovo je drugi grant Evropskog istraživačkog saveta (ERC), koji stiže u Srbiju, nakon što je pre dve godine to uspelo arheološkinji Sofiji Stefanović. ERC grantovi su dostupni srpskim istraživačima od kada je Srbija članica evropskog okvirnog programa za finansiranje nauke - Horizont 2020.
Da individualci mogu da doprinesu imidžu srpske nauke i iz podrumskih prostorija i bez skupih istraživanja, pokazao je i penzionisani profesor Mašinskog fakulteta u penziji Stojan Radenović. Zahvaljujući tome što je profesor Radenović 2015. bio jedan od najcitiranijih matematičara na svetu, Beogradski univerzitet je ostvario najveći uspeh u svojoj 208 godina dugoj istoriji i na čuvenoj Šangajskoj listi plasirao se među 300 najboljih univerziteta na svetu.
