Vozio sam Ljubu Zemunca
Obrad Lazić, taksista iz Frankurta na Majni, u svojoj bezmalo 40 godina dugoj karijeri, vozio je hiljade mušterija - od pijanaca, prostitutki, kriminalaca pa sve do estradnih zvezda i političara. U auto mu je ulazio, priča nam ovaj 73-godišnjak, i kralj frankfurtskog podzemlja Ljuba Zemunac.
- Dešavalo se svašta. Hvala Bogu, nisam nikad opljačkan. Tri puta sam ostao bez novčanika, ali svojom greškom. Zaboravim ga u autu, vide lopovi, razbiju mi prozor i uzmu pare - počinje svoju priču Obrad.
Striptiz na parkingu
- Stanovao sam jedno vreme blizu psihijatrijske klinike u Frankfurtu, pa sam često vozio i psihički bolesne, uglavnom, depresivne osobe. Jednu sam ženu iz Frankfurta vozio za Volfzburg i na pola puta smo stali na parking. Otišla je do toaleta i kratko potom izašla pred mene - potpuno gola! Skupio se narod, gleda, a ja ne znam šta ću. Na kraju je sama ušla u auto, obukla se i nastavili smo put.
- Ulazili su u vozilo i kriminalci, naši uglavnom. Najpoznatiji je, naravno, Ljuba Zemunac. Njega sam vozio više puta, a da nisam ni znao ko mi sedi u autu. U početku sam mislio da je to bokser Svetomir Belić, a kasnije mi se predstavio ko je. Bilo je to baš u vreme kada je počelo ono na Kosovu. Pričao je kako ih ima dovoljno i kako se spremaju da odu na Kosovo i reše stvar na brzinu. Čuo sam da je tada i Ćenta bio u Frankfurtu i da su stanovali u istom stanu. Ljubine vožnje su bile uglavnom kratke, za 10 maraka. Mnogi su pričali da on nije nikad imao para. Naprotiv, kad god je plaćao vožnju vadio je novčanice od 50 i 100 maraka. Odavao je utisak finog čoveka. Posle nekoliko meseci sam pročitao da su ga ubili na stepenicima suda u Frankfurtu.
Priča da je imao još mušterija iz tog kriminalnog miljea.
- Neki Majstorović mi je ostao dužan 600 maraka za vožnju. Jednog težeg kriminalca sam vozio nekoliko puta i u razgovoru smo konstatovali da smo išli u istu školu, saobraćajnu. Hteo je da ga stalno vozim. Ne bih mu pominjao ime, jer je još živ.
Najpoznatiji političar koji mu je ušao u taksi je Joška Fišer, nekadašnji ministar inostranih poslova Nemačke.
- Bili smo kolege, vozio je taksi pre nego što je postao političar, a posle se pravio da me ne poznaje. Stanovao je u frankfurtskom naselju Ešershajm i jednom je zvao taksi da ga odveze dve ulice do kuće. Bio je mrtav pijan, a njegova žena je bila besna na njega. Platio mi je, ali me nije prepoznao. Drugi put, ono kada je smršao, vozio sam ga kod neke žene. Nosio joj je cveće. Sve vreme je gledao kroz prozor, kao da nije hteo da ga ja prepoznam. Od političara sam vozio i Toma Keniga iz partije Zelenih i njihovog saborca iz 70-ih Džonija Klinkea koji je kasnije otvorio čuveni varijete bar Tigerpalast u Frankfurtu. Vozio sam i Rajnera Barcela, arogantnog čoveka, koji je bio kandidat za kancelara Nemačke i umalo nije pobedio protiv Vilija Branta - priseća se Obrad Lazić.
Jirgena Melemana, političara stranke FDP, vozio je samo mesec dana pre nego što je poginuo. Zatim Loki, suprugu Helmuta Šmita, čuvenog kancelara Nemačke (oboje su pokojni).
Nepristojne ponude
- Mnogo pijanih putnika sam vozio. Neki su plaćali, a neki su bežali kad izađu iz taksija. Ko će da ih juri. Bilo je i gospođa koje su ulazile u taksi, zagledale me sa svih strana i predlagale da usluge vožnje plate u "naturi". A dešavalo se i da mafijaši iz jugoistočne Evrope nameste devojčicu od 15-16 godina da zove taksi i kad dođem, ona kaže da je prostitutka i nudi usluge. Ako ti uđe u auto, mafijaši te prate i kad staneš krenu da ucenjuju kao da si imao nešto sa maloletnicom. To su opasne stvari.
- Ona je volela cveće, pa sam je uvek sa aerodroma vozio u Palmengarten (botaničku baštu) na Vestendu u Frankfurtu. Poznati političar Marsel Ranicki, inače Jevrejin, više je puta bio gost u mom taksiju i on se najviše interesovao za Jugoslaviju. Vozio sam tri gradonačelnika Frankfurta, Valtera Valmana, Volframa Brika i Folkera Haufa.
Najgore što mu se u karijeri dogodilo jeste kada je automobilom udario petogodišnju devojčicu.
- Istrčala je ispred auta i nisam mogao da prikočim na vreme. Sudili smo se više od četiri godine dok me nisu oslobodili krivice, inače bih morao da joj doživotno plaćam izdržavanje.
Na kraju razgovora za "Vesti" ističe da kada se osvrne na proteklih 40 godina - ponovo bi isto radio.
- Opasno je na ulici, pogotovo noću, ali je možda baš u tome ta čar ovog poziva. I danas, kad ne mogu noću da spavam, sednem u taksi, tražim mušterije po opustelim ulicama metropole na Majni.
Sam svoj gazda
Obrad Lazić je rodom iz Novog Beograda. Došao je pre skoro 50 godina u Nemačku. Sa završenom saobraćajnom školom u Zemunu zaposlio se kao dispečer, ali brat ga je pozvao da dođe u Nemačku. Radio je kao automehaničar četiri godine, malo vozio kamion, autobus i sve češće taksi. Za druge taksi firme je vozio oko 12 godina, a onda je odlučio da otvori svoju firmu i bude sam svoj gazda. Sledeće godine će da bude tačno 40 godina od kada radi ovaj posao.
