Staza zdravlja patrijarha Pavla
Meštaninu Gornje Trepče Milinku Gojkoviću, potomku familije u kojoj je rođena baba Višnja, majka knjaza Miloša Obrenovića, nikada neće biti do kraja jasno kako mu je na pamet pala ideja da predloži obnavljanje šumske staze zdravlja i vaskrsenja kojom je svojevremeno, u periodu od 1944. do 1946. godine, na lečenje u ovu banju pešice dolazio monah na umoru Gojko Stojčević, potonji patrijarh srpski Pavle koji je ovde, pod planinom Vujan, izlečen od tuberkuloze koja je u to vreme bila gotovo neizlečiva.
- Nakon jutarnje službe u crkvici u Gornjoj Trepči, a to je bilo 11. septembra, na dan rođenja patrijarha Pavla, dok sam prolazio pored mesta gde je nekada bila manastirska krovinjara u kojoj su povremeno boravili stari monasi koji su se lečili banjskom vodom, palo mi je na pamet ideja da se obnovi staza kojom je tada monah Gojko Stojčević dolazio iz manastira Vujan, gde je živeo čekajući kraj ovozemaljskog života jer su mu lekari zbog teške bolesti predviđali svega tri meseca života.
Manastir Vujan je od banje u Gornjoj Trepči koja se nalazi na manastirskoj zemlji udaljen oko 4,5 kilometara i tu razdaljinu je, iako iscepljen teškom bolešću, monah Gojko često prelazio.
U znak sećanja na vreme kada se patrijarh Pavle lečio u banji u Gornjoj Trepči, predložio sam da se staza do manastira ponovo uredi za one koji se leče u ovoj nadaleko čuvenoj banji, da se na nekoliko mesta postave klupe za odmor i da bude na korist i bolesnima i turistima koji često posećuju ovaj deo Srbije. Kako mi se čini, ideja nije bila ni slučajna, ni neosnovana jer ju je odmah prihvatio vlasnik banje, iguman manastira Vujan Jova Nikitović, ali i brojni gosti atomske banje Gornja Trepča - kaže za "Vesti" Milinko Gojković, koji je prepešačio i u mislima projektovao stazu koja će se i zvati Staza patrijarha Pavla.
U dokumentima manastira Vujan, prema rečima igumana Jove, čuvaju se podaci po kojima je iskušenik Gojko u ovaj manastir stigao iz Banje Koviljače gde je radio kao veroučitelj i gde se razboleo od tuberkuloze nakon što je skočio u hladnu vodu Drine i spasao dečaka koga je zahvatila matica reke.
Molitve nad moštima nepoznatog monaha
Veruje se da je iskušenik Gojko izlečen zahvaljujući molitvama i isceliteljskim moćima moštiju nepoznatog monaha, ali i lečenju u banji u Gornjoj Trepči. Molitve, šetnje po čistom šumskom vazduhu i lekovita voda učinili su da bolest napusti Gojka Stojčevića koji je u znak sećanja na dane provedene u manastiru Vujan i zahvalnosti Bogu u vreme dugih samotnih dana i noći izrezbario drveni krst na čijoj poleđini piše: "Manastiru Vujan, za izlečenje, prilaže rab božji Gojko."
Krst patrijarha Pavla se i danas kao svetinja čuva u manastru Vujan, a potpuno izlečenog iskušenika, potom i monaha Gojka, Svevišnji je odveo do mesta patrijarha Srpske pravoslavne crkve.
Prognozirali su mu da će poživeti još oko tri meseca. Gojko Stojčević je u manastir Vujan došao 1944. i zbog straha od opake bolesti nije mu bilo dozvoljeno da sa ostalim monasima prisustvuje liturgijama i da bude za istim stolom za vreme obedovanja, pa je vreme provodio u samoći i u molitvama nad netruležiom moštima nepoznatog monaha čiji je grob pronađen prilikom izgradnje manastira Vujan koji je sazidan nedaleko od srednjovekovnog manastira Obrovin.
- Stazom patrijarha Pavla želimo da se na neki način odužimo ovom svetom čoveku i da svim posetiocima banje omogućimo da idu stazom kojom je hodao patrijarh Pavle - ističe Milinko Gojković.
Okrepljenje kozjim mlekom
Do pre dve-tri godine u banji u Gornjoj Trepči živeo je Aleksa Stanković koji se dobro sećao vremena kada se u banji lečio iskušenik Gojko. Prema priči koju je svojevremeno ispričao Aleksa, kasnije čuveni banjski kafedžija, on je kao dečak od oca Mladena dobio zadatak da svako jutro odvede kozu Belku do čatmare u kojoj je od proleća do jeseni boravio iskušenik Gojko za koga su svi govorili da je jedva živ:
- Svako jutro, u isto vreme, iz čatmare bi izlazio i sam muzao našu Belku i odmah pio mleko koje nije bilo prokuvano i proceđeno. Moj otac Mladen, a i ja posle njega, bili smo ubeđeni, ili smo želeli da verujemo, da smo mi, zapravo mleko naše koze Belke, doprineli da iskušenik Gojko ozdravi. Aleksa je tada video patrijarha Pavla i nikada više, ali slike iz detinjstva mu do kraja života nisu izbledele.
