Stefani nebeska lepotica
Za atraktivnu Beograđanku Stefani Gavrilović (25) letenje je sve, a pilotiranje životni poziv. San joj je da jednog dana sedne na mesto pilota u boingu 747 i nada se da će uspeti u tome. Kada je prvi put sa 19 godina sela u jedrilicu i poletela, znala je da time želi da se bavi. Upravljala je jedrilicama i školskim avionima. Radeći kao instruktor naučila je mnoge đake da lete.
- Ni mama ni tata nisu u avijaciji. Završila sam srednju turističku školu i tokom letnjeg raspusta išla sam na školovanje u Englesku i upoznala mog druga Stefana koji je leteo na jedrilici. Rekao mi je da pođem s njim da vidim kako je to. Bila sam oduševljena. Kad smo se vratili u Srbiju, odveo me je na aerodrom. Kad sam rekla roditeljima da želim da upišem školu za letenje, bili su šokirani. Bilo je potrebno vreme da ih nagovorim. Otac me je pitao: "Jesi ti žensko ili muško?" Na kraju su me podržali. Učlanila sam se u aeroklub i krenula sa dvonedeljnom obukom. Prvi put sam se vozila jedrilicom, avionom koji ide samo uz pomoć vetra. Ljudi se plaše jedrilice, ali kada ste u njoj osećate se kao ptica. Ako je čovek disciplinovan i uporan, nije teško savladati tehniku pilotiranja - priča Stefani Gavrilović.
Skupo školovanje
Ova mlada devojka kaže da školovanje za pilota nije, nažalost, kod nas pristupačno.
- Reč je o sumi od oko 50.000 evra. Nije to kao što je pre bilo, kad su bile stipendije. Sad se sve plaća iz sopstvenog budžeta. Bilo je puno odricanja, propuštenih izlazaka, letovanja i zimovanja.
Ne plaši se visina, uprkos raznim nepredviđenim situacijama.
- Letim već sedam godina i za to vreme su se dešavali neki sitni kvarovi. Najbitnije je ostati hladnokrvan i sve raditi po proceduri. U toku obuke prolazimo kroz razne situacije, simuliramo otkaz motora i ostale kvarove i vežbamo kako i šta odraditi da se ne ugrozi bezbednost vazduhoplova i osoba u njemu. Recimo, tokom vežbi jednom mi je otkazala elektronika posle poletanja. Osetila sam jak smrad, ali sam ostala prisebna. Vratila sam se na pistu i sletela na željenoj visini.
Stefani trenutno radi kao instruktor, leti jedrilicama za svoju dušu i traži posao u većim kompanijama.
- Godinu dana sam radila u Vršcu kao instruktor, nakon toga i u Zrenjaninu, a u međuvremenu sam letela i sportskim avionom. Učim i spremam se za intervju jer sam konkurisala u jednoj inostranoj kompaniji i nadam se da ću dobiti posao. Kod nas je dosta sužen izbor, zato sam se odlučila da idem van zemlje. Postoje kod nas dve-tri kompanije koje imaju stav "nećemo žene". Ne kažu oni to tebi lično, ali to je javna tajna. Sanjam da letim na boingu 747 i nadam se da će se to i desiti. Evo nosim i ogrlicu na kojoj je 747. Sebe ne vidim u nekom drugom poslu. Inače, u Srbiji ima desetak žena pilota i to kod nas nije popularizovano. Za pilotiranje nije važno da li si muškog ili ženskog roda, već da li si sposoban i obučen da to radiš...
Devojčica uči zanat
- Među mojim đacima nalazi se i 15-godišnja devojčica. Bilo je zanimljivo nas dve videti u jedrilici. Ova devojčica se ponašala kao i ostali đaci. Sve mora da nauči, da proverava gorivo, ulje na avionu, da odradi pregled pred let. Trenuci kada samostalno polete su mi najdraži. Inače, jednom godišnje svi piloti prolaze detaljan sistematski pregled vida, sluha, pluća, krvi, i naravno zuba. Kasnije, postoje određeni kriterijumi pri upisu u školu, kao što su godine starosti, poznavanje engleskog jezika, matematike, fizike...