Mancikin kupus se vraća kući
Zamislite da Futožanin proputuje pola Evrope ne bi li u bačku varošicu doneo kupus iz Nemačke! I ne samo to, nego još i da tvrdi da je Švabin bolji od domaćeg, nadaleko čuvenog futoškog kupusa, prvog proizvoda iz Srbije koji je zaštićen kao autohtona sorta sa geografskim poreklom.
To je upravo uradio Vaso Marjanović (67) na ovogodišnjoj Futoškoj kupusijadi.
- Što? - čudi se on našem čuđenju - pa ko je kupus uopšte doneo u Futog? - pita dok nas proniciljivo gleda preko naočari. I ne čekajući odgovor, samouvereno odgovara:
"Švaba, naravno!"
Valjda je Vaso mislio na vreme Austrougarske, kada je Futog bio deo Habzburškog carstva, a Nemaca u svakoj ulici bar jedna kuća. U jednoj takvoj u Futogu, na uglu Železničke i Zdravka Čelara odrastao je Mancika. Domaći Nemac koji se sa porodicom posle Drugog svetskog rata odselio u Nemačku. Tamo je nastavio ono što je u rodnom kraju najbolje uspevalo - uzgajivanje kupusa. I to ne bilo kojeg već onog najboljeg - futoškog. Naš Vaso, gastarbajter iz te moćne nemačke privredne mašine, uveren je da je Mancikin kupus bolji i od originala i već treću godinu učestvuje na Kupusijadi sa njegovim kupusom.
- I da znaš, neću to menjati - kaže nam glasno, a potom malo prigušeno. Pravog futoškog ima jako malo, manje-više uglavnom su ovde hibridne sorte.
Vaso nije prvi koji nam to govori, a kada na ta sumnjičenja ukazujemo Goranu Puači, predsedniku Udruženja proizvođača i prerađivača futoškog kupusa, ovaj to odlučno demantuje.
- Trenutno je 47 proizvođača u procesu sertifikacije da proizvode originalnu futošku sortu, a da vas samo podsetim da je naš kupus pod rednim brojem 001, kao prvi poljoprivredni proizvod u Srbiji koji je dobio potvrdu geografskog porekla - priča nam Puača dok pozira sa najtežom glavicom na ovogodišnjoj, 17. po redu, Futoškoj kupusijadi.
Godina je nešto lošija, što se vidi i po veličini glavice. Lane je pobednička težila 7,7 , a ove "samo" 6,015 kg. U oba slučaja bio je isti uzgajivač - Milan Perać.
Ovaj Futožanin ne proizvodi na veliko, tek za sebe, rodbinu i prijatelje. Zna da je svoje, pravo futoško seme, platio 1.000 evra za kilogram, a u priče da hibridi preovlađuju u kazanima gastronomskog dela Kupusijade, Milan nije želeo da ulazi.
Kiseli na bosanski način
Dok je žurio iz Nemačke u Futog ne bi li stigao na Kupusijadu, Vaso Marjanović nije brinuo da će se rasol prosuti. Kao i svaki preduzimljivi preduzetnik, Mancika je od proizvodnje prešao na viši nivo, pa sada ima svoju fabriku za preradu kupusa. Otud nam Vaso pokazuje konzervu s kupusom koju je izručio u kotlić spremajući ga, onako, po bosanski. Razumljivo, Vaso je rodom od Grmeča. U Futogu je od 1966., a u Nemačkoj od 1972. i čini mu se da je rođen na točkovima. Samo je u jednoj špediterskoj firmi Švajger kao vozač proveo 40 godina. I danas je radišan, a srpskim lekarima ne može da oprosti što su mu u 65. godini odbili da produži dozvolu.
- Pazi, nije rekao da nisam zdrav, već da sam star! Nemcima sam dobar, njihov lekar mi je rekao da imam bolju orijentaciju nego neki mladić - priča Vaso, ne dozvoljavajući da mu to prisećanje pokvari veseli trenutak druženja sa prijateljima zemljacima.
- Boljih nemam, gori mi ne trebaju - vrca narodnim dosetkama.
Veseli prosvetari i galantni veterani
Ko god je u prilici, trebalo bi da se jednom uputi u Futog, na Kupusijadu. Svega tu ima: red folklornih ansambala, red lokalnih političara, zdrava hrana ali i vašarske drangulije i slatkiši, radoznala svetinja i, naravno, kupusa u izobilju. Od onog friškog da se nosi kući na kiseljenje, do onog skuvanog, na ovaj ili onaj način, do maštovito ukrašenih glavica duž glavne futoške ulice.
Druženje sa prijateljima i dobrim ljudima je ipak glavni motiv što je veliki broj učesnika od Mesne zajednice zakupio prostor i postavio kazan ili kotlić za pripremu, najčešće, svadbarskog kupusa. Ljudi su dobro raspoloženi i kada im neki osiromašeni penzioner priđe i predusretljivo pita koliko košta porcija, odgovaraju:
"Zemljače, nije na prodaju, dođi sedi, posluži se".
Jedno tako veselo društvo činili su nastavnici iz Osnovne škole "Mihajlo Pupin" iz susednog Veternika.
Ilija Delić, nastavnik tehničkog, glavni je kuvar, ne skida osmeh s lica ni kada njegov kolega dobacuje da su se osiromašeni prosvetari okupili ne bi li konačno nešto čestito prezalogajili. Sa svojim malim primanjima to nisu u stanju.
I pored te sumorne činjenice, optimizam ih ne napušta, pa redovno učestvuju na ovakvim feštama - od pasuljijade do spremanja riblje čorbe u Apatinu, gde su prošle godine osvojili treće mesto. Inače su, uglavnom, četvrtoplasirani. To ih ne opterećuje, jer gotovo po pravilu, pobeđuje ekipa nekog od sponzora.
Da im je bitno pre svega druženje kažu i momci okupljeni u Udruženju veterana, učesnika oružanih sukoba u poslednjim ratovima. Kao i u pravoj vojsci, sve se deli.
- Treća godina je kako smo na Kupusijadi. Bitno nam je druženje ali i promovisanje ratnih veterana, koji su nažalost zaboravljeni i zapostavljeni u društvu i državi - kaže Željko Vukelić, predsednik Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
Janjani najbolji i najglasniji kuvari
Tvrdnje da u pripremanju jela od kupusa po pravilu pobeđuje ekipa nekog od sponzora, uglavnom javnih preduzeća, ovogodišnji izbor je to demantovao. Ekipa Zavičajnog udruženja Janjana iz Futoga osvojila je prvo mesto, a lokalni zlatar ih je tradicionalno nagradio bisernom ogrlicom. Kako i priliči, oni su ojkačama proslavili pobedu, toliko glasno da ih nisu mogle ugroziti ni folk pevačice Nada Topčagić i Biljana Jevtić, angažovane da ovogodišnju Kupusijadu "začine" narodnim veseljem.
Jednom pobednik, uvek pobednik
Radomir Popovicki (63) iz Novog Sada je pobednik prve Kupusijade i to priznanje mu je bilo dovoljno da ove godine kuva za sebe, ne prijavljujući se za takmičenje.
- Nekada smo spremali u kotliću na panju, ali je sada otvorena vatra zabranjena - kaže ovaj penzioner iz Novog Sada, čija je omanja posuda od tuča upravo srazmerna njegovoj ljubavi prema spremanju svadbarskog kupusa.
