Lepotica iza štita
Jedinicu za najzahtevnije zadatke, Policijsku brigadu u Beogradu, koja je uvek spremna da učestvuje u najzahtevnijim zadacima u suzbijanju nemira, navijačkog divljanja ili talačkih situacija, ne krase samo jaki, utrenirani i spretni momci, već se među njima izdvaja i Milica Aleksić, devojka od samo 26 godina, ali sa već zavidnim policijskim iskustvom.
U ovoj elitnoj jedinici, donedavno rezervisanoj samo za muškarce, zbog težine ne samo posla, već i opreme za razbijanje demonstracija koju moraju svakodnevno da nose, radi i desetak devojaka. Milica u sve akcije ide rame uz rame sa muškim kolegama, ne žali se na težinu opreme, vremenske prilike i opasnosti. Sa njom su reporteri "Vesti" razgovarali u bazi Policijske brigade na Banovom brdu. Dočekuje nas mlada devojka, duge crne kose, za koju bi retko ko pomislio da je policajac, da nije uniforme.
- Odmalena mi je bila ogromna želja da budem policajac. Kada sam videla uniformu, odmah sam znala šta želim da budem kada porastem. Govorila sam sebi, jednog dana ću i ja biti policajac. I moji roditelji su videli moju želju i u toj nameri sam imala njihovu podršku. Danas su veoma ponosni na mene - kaže Aleksićeva.
Iako se, kako kaže, nije posebno spremala za policijski posao, ceo život je trčala, nije joj bilo bitno da li je sneg, kiša ili vrućina. To joj je posle dobro došlo na napornoj fizičkoj obuci.
- Odmah posle srednje škole prijavila sam se na konkurs za obuku policije u Sremskoj Kamenici. Međutim, tada je konkurs bio stopiran, pa sam čekala dve godine. Odmah sam primljena i krenula na obuku 2011. godine. U Kamenici su svi imali odnos poštovanja i profesori i kolege. Ništa nas nije odvajalo od muških kolega, osim fizičkih vežbi, gde su različite norme važile za muškarce. Obuka mi uopšte nije teško pala - objašnjava ona.
S obuke u Sremskoj Kamenici posebno pamti obuku u Taktičkoj kući, gde su sagrađene menjačnica, banka, policijska stanica.
- Tu smo vežbali akcije upada, hapšenja razbojnika, koristili smo oružje koje ispaljuje kuglice sa bojom, pa zna da zaboli kad budeš pogođen, završiš sa modricama. Ali to je sve deo obuke. Zahtevan je bila i obuka za čuvanje javnog reda i mira, staviš opremu na sebe, gas masku, pa trči. Vrlo je bilo naporno, ali sve se izdrži - prepričava Milica detalje iz Sremske Kamenice.
Sledeće godine, po završetku obuke, Aleksićeva počinje da radi prvo u Policijskoj stanici Čukarica, gde je završila pripravnički staž, a onda prelazi u Policijsku brigadu, gde se nalazi već petu godinu.
Najteži prvi dan u brigadi: Na derbi po kijametu
Prvi dan u brigadi kaže, nikada neće zaboraviti. Ujutru su došli da zaduže opremu, a uveče su odmah morali da obezbeđuju derbi u hali Pionir.
- Sneg, kiša, užasno vreme. Teška oprema za razbijanje demonstracija na nama. Zajedno cela klasa koji smo tek završili Kamenicu, bez dana iskustva. Razmišljala sam, šta ćemo sad, dobacuju nam, mi na ulici, ne znamo šta da očekujemo. Uplašili smo se provokacija, ali srećom sve se završilo bez problema. To je bilo prvo, da tako kažem, vatreno krštenje na terenu - dodaje Milica.
U Policijskoj brigadi, na terenu, radi osim Milice još desetak devojaka. Idu na intervencije sa kolegama, obezbeđuju velike skupove.
- Sve što rade momci, radimo i mi žene. Do sada nisam imala neke baš opasne situacije, da sam u srči bila, ali je bilo intervencija. Tako sam imala situaciju na jednoj utakmici da je bilo koškanja sa navijačima, potisnuli smo ih, ali nisam do sada došla u situaciju nekog da udarim. Vode kolege računa o nama kad su takve situacije, jer navijači bacaju na nas limenke, flaše od piva - kaže ona.
Za kraj dodaje da bez obzira na opasnosti i napore, nikada ne bi menjala posao koji radi za neki drugi, jer je to ono što je želela ceo život.
Navijači budu džentlmeni
Kada je navijači na sportskim manifestacijama vide, često se iznenade što vide devojku, pa to izaziva i neobične situacije.
- Navijači kad me vide, kažu "šta ćeš sa njima, dođi kod nas da pevamo". Iznenade se, ali stvarno nikad nisam čula dobacivanje ili psovke na moj račun. Često kad uđem u autobus da idem kući, u uniformi sam, ja sedim napred, pozadi su navijači i stvarno nikada nisam imala problema - kaže Milica.
Ne voli kancelariju
Mada je mnogima san u Srbiji da rade u kancelariji, Aleksićeva je primer potpuno suprotnog ponašanja.
- Više volim kada su te akcije, nego kada je mirno. U kancelariji ne bih mogla da radim. Kada nemamo intervencije radimo patrole, u bazi izvodimo obuku, da uvek budemo spremni kako bismo u roku od minut bili spremni za pokret gde god treba - objašnjava Aleksićeva.
