Kako da budete sigurni da ćete roditi zdravo dete?
Ultrazvučni pregledi koje rade stručnjaci na najsavremenijim 4D aparatima mogu sa sigurnošću od 90 odsto da potvrde da će beba koja se rodi biti zdrava. Ono što je enigma za lekare, jeste praćenje i razvoj mozga i nervnog sistema kod fetusa.
Učestalost dece sa cerebralnom paralizom nije se promenila od 1991. godine, ističe profesor dr Asim Kurjak, direktor čuvene međunarodne Ian Donald škole medicinskog ultrazvuka, koja je rasadnik svetskih kadrova u ultrazvučnoj dijagnostici.
Uprkos činjenici da je mozak najpromenjiviji fetalni organ, profesor Kurjak kaže da ultrazvuk može da identifikuje moždane promene koje vode do cerebralne paralize.
Metodom, koju je nazvao KANET test, verifikovanoj na nekoliko međunarodnih univerziteta i prihvaćenoj od strane stručnjaka, moguće je uočiti znake koji ukazuju na cerebralnu paralizu, tvrdi profesor Kurjak.
Pročitajte još:
* Kakvo nam je zdravstvo, takva nam je Srbija: Ni kukanje ne pomaže!
* Vantelesna uskoro džabe i kod privatnika
Rani znaci cerebralne paralize kod dece obično se javljaju oko druge godine života, a nekad i kasnije. Međutim, ispitivanja koja je sprovodio profesoor Kurjak sa svojim timom su pokazala da se 75 odsto svih cerebralnih paraliza dešava u prvom tromesečju trudnoće.
KANET test je metod koji prati pokrete ruku i nogu kod fetusa, mimiku lica fetusa i može da ukaže na cerebralnu paralizu i otkrije više perinatalnih problema fetusa, nego dopler majke i čeda, istakao je on.
Brojni radovi pokazuju da je zaostajanje u pokretu fetusa - zaostajanje u razvoju. Pokreti ruku i prstiju, daju bezbroj dijagnostičkih informacija. Ako nema pokreta, ako je palac prekriven prstima - možete ozbiljno da sumnjate da je u pitanju cerebralna paraliza, smatra profesor Kurjak.
On je naveo primer jedne trudnice koja je imala urednu trudnoću, čiji porođaj je prošao bez problema i čije dete je na rođenju dobilo ocenu 9-10 (Apgar test). Međutim, trudnoća je praćena KANET testom i utvrđeno je slaba pokretljivost fetusa i slaba mimika lica. U drugoj godini života detetu je dijagnostifikovana cerebralna paraliza, predočio je profesor Kurjak.
Prema njegovim rečima, ultrazvuk nam daje mogućnost da pratimo i proučavamo novo područje, kognitivne funkcije mozga. Ultrazvuk tehnički omogućuje da posmatramo nepoznatu emotivnu fazu fetusa, da li reaguje na bol, kako ga to stimuliše. Godinama su nas učili da fetus ne čuje, a danas znamo da je buka u materici 70 decibela, koliko iznosi i buka u Knez Mihailovoj u Beogradu. Lice fetusa je takođe ogroman izvor dijagnostičke studije, lice nas uvodi u studije fetalne osećajnosti.
- Pitamo se i da li fetus pamti? Imamo samo poneki odgovor, a puno pitanja. To su sve izazovi koji stoje pred nama - rekao je profesor.
Beba je astronaut u materici
KANET test može da se primeni u kliničkoj praksi, rekao je Kurjak, predsednik Svetske asocijacija perinatalne medicine.
Prema njegovim rečima, postoji kontinuitet između ponašanja fetusa i rođenog deteta (fetalnog i neonatalnog).
Problem u proučavanju razvojne funkcije mozga je taj što se mozak dugoročno razvija i do 60 godina. Problem je i rizičnost okruženja u kojem procenjujemo mozak. Plod se razvija u uslovima visoke gravitacije i visoke toplote. Kada se rodi, gravitacija je 1, dete nije spremno na to i oko 3 meseca do jedne godine vodi bitku sa gravitacijom. Nekad se mislilo da je jedan do dva odsto cerebralne paralize genetski, a danas se smatra da je od 13 do 14 odsto uzrok genetskih promena.
1.000 stručnjaka
Oko 1.000 lekara u Srbiji prošlo Ian Donald školu medicinskog utrazvuka.
Najteži deo pedijatrije je da ne može sa sigurnošću da kaže da li je čovek zdrav ili bolestan. Kod 50 odsto dece sa cerebralnom paralizom neonatalozi ne postave dijagnozu do sedme godine. To je tragedija naše struke, zaključio je Stanojević.
On je naveo da u Hrvatskoj od 25 do 35 odsto dece odlazi u kliniku za neurologiju, što pokazuje da skrining nije dobar.
KANET test ima svoju primenu u Srbiji, koja je jedan od medicinskih centara u svetu koja prati nove ultrazvučne tendencije, ukazao je profesor Aleksandar Ljubić, direktor Ian Donald škole u Srbiji i predsednik Srpskog udruženja za ultrazvuk u ginekologiji i akušerstvu.
Iand Donald škola je ove godine ustanovila nagradu “Profesor dr Žarko Pilić”, u znak sećanja na jednog od osnivača ultrazvučne dijagnostike u Srbiji. Prvi laureat ove nagrade je doktorka Jasmina Hamidović.
Ljubić je istakao Srbija prati svetske trendove kad je reč o ginekologiji i perinatalnoj medicini i da je da je veoma ponosan što je Beograd dobio da bude domaćin Svetskog kongresa perinatalne medicine, sledeće godine u oktobru, koji će okupiti oko 3.000 stručnjaka Iz celog sveta.
