Snovi o procvatu u septičkoj jami
Ljubiša Đorđević iz mesta Samarinovac kod Negotina jedan je od najuspešnijih privatnika ovog kraja. Ima salone nameštaja, kafanu sa prostorom za slavlja i ko zna šta još. Istovremeno, sve do 2010. godine bio je sinonim Demokratske stranke za celu Istočnu Srbiju, a u periodu od 10. oktobra 2009. do 10. maja 2010, u ime ove stranke obavljao je dužnost v. d. gradonačelnika Negotina.
Danas, Đorđević beži od politike kao đavo od krsta, a za "Vesti" objašnjava zbog čega se razočarao ne samo u DS, već i sve druge političke stranke.
- Da lokalni političari ne gledaju lični, već opšti interes, Negotinska Krajina bi procvetala, a ovako tone sve dublje i dublje u provaliju. Na kraju svog mandata štampao sam časopis sa spiskom svega onog šta sam uradio za svoju opštinu. Sada razmišljam da štampam drugi list u kome bih naveo šta sam sve mogao da uradim, a nisam zbog zavisti, alavosti i političkih igara. Doveo sam investicije vredne pola milijarde evra, ali od svega na kraju nije bilo ništa, a pitajte one posle mene u opštini zašto je to tako - priča Đorđević.
Kaže da mu je najžalije što, mada mu je tadašnja DS vrhuška dolazila na noge, nije bilo sluha da ostvari ideju da od Negotina i okoline napravi turističku atrakciju "Istočno rimsko carstvo".
- Tužno je što i većina Negotinaca ne zna da je još pre 40-ak godina utvrđeno da je Krajina jedno od najvećih arheoloških nalazišta u Srbiji. Kada je 1956. u Brestovcu pronađen mozaik, odmah je i zatrpan da se ne bi zasenio Gamzigrad u Zaječaru. Slično se desilo i početkom devedesetih kada je profesor Strejić u Šar kamenu pronašao zlatni nakit u jednoj grobnici. Ona je odmah konzervirana i i dalje tako stoji. Moja zamisao je bila da te i brojne druge rimske građevine otkopamo. Jasno, stranci bi sve to platili, i onda bismo nekadašnje rimske gradove povezali električnim vozom koji bi turiste vozio kroz "Istočno rimsko carstvo". Reč je o najmanje desetak sela ispod kojih su vredna arheološka nalazišta. Groblje i rimski grad su u ataru sela Veljkovo, u Brestovcu je grad koji je veći od Gamzigrada kod Zaječaru, a sličnih nalazišta ima i u Štubiku i Sikolama u kojima postoji čak i rimska livnica. U Šar kamenu je rimsko vrelo, pa u Jabukovcu takođe grad, pa grad i groblje u Brzoj Palanci... Samo u Prahovu se nalazi rimska palata koja se prostire na čak 18 hektara. Da je Prahovo na Zapadu, oni bi iselili celo selo zato što bi se to državi višestruko isplatilo - priča Đorđević.
Za početak iskopavanja je, veli, pronašao ne samo sponzore, već i "radnike".
- Prijatelji iz Italije su se oduševili idejom i bili spremni da za početak iskopavanja izdvoje deset miliona evra. Takođe, preko prijatelja iz Danske sam stupio u kontakt sa arheolozima - penzionerima iz ove zemlje koji su bili spremni da rade potpuno besplatno. Opština bi imala obavezu samo da im obezbedi vodu i po jedan obrok dnevno. Na kraju je stvar propala zato što su me čak i moji iz stranke optužili da hoću da dovedem kradljivce antikviteta, kao da bi ovi kopali pod okriljem noći i bez ikakve kontrole. Ni ovi posle što su došli na vlast nisu bolji, pa je rezultat svega da umesto da ubiremo ogromne pare od turizma, većina tih podzemnih tunela, bar u Prahovu, trenutno služe kao septičke jame - zaključuje Ljubiša Đorđević.
Teško im da naprave put
Namera da od Negotina i okoline napravi meku za turiste nije bila i jedina ideja. Za samo nekoliko meseci je uspeo da dogovori ulaganja vredna najmanje pola milijarde evra!
Tunel do Vidina
- Devedesetih godina, kada je kod mosta od Vidrovca do Vidina kopana kanalizacija, radnici su došli do tunela koji je bio obložen ciglama. Oni koji su bili u njemu kažu da je reč o ogromnom prostoru, suvom kao barut. Navodno se taj tunel protezao ka putu za Radujevac. Ukoliko bi se otkrio samo deo tog tunela, zar to ne bi bila velika turistička atrakcija. Ali, ne vredi, kada nema sluha za nove ideje - jada se Đorđević.
- Obezbedio sam investitore za vetro park u mestu Popadije kod Plavne, vredan 65 miliona evra, a zatim i novih 55 miliona evra za istu investiciju u Dušanovcu. Potpisana su pisma o namerama, određene lokacije, dogovoreno da vlasnik parcele dobija oko 2.000 evra najamnine godišnje, ali stvar je propala uz objašnjenje da seljaci gube zaradu od useva, mada ni kada je najrodnija godina ne mogu toliko da dobiju ma šta zasejali. Kasnije su naprednjaci ipak prihvatili ponudu za Plavno, ali taj vetro park još ne radi, još se čekaju neke dozvole.
- U Bugarskoj sam pronašao Italijana koji već deset godina tamo uzgaja lešnik, pa je hteo sličnu plantažu da napravi i u Negotinu. Nameravao je da uzme u zakup oko 1.500 hektara zemlje. Sa njim nisu hteli čak ni da razgovaraju. Ni ovi iz DS-a, ali ni oni iz SPS-a. Čovek se na kraju okrenuo i eno ga, proširio je posao u Bugarskoj. Doveo sam i ljude iz Holandije koji su hteli da naprave hotel na Mihajlovcu, a Belgijanci na Kusjaku. Jedino što su tražili jeste da opština ili država napravi put do Šar kamena, manastira Vratna i Rogljeva i Rajca. Mislite da je ikoga to zanimalo. Kada sam otišao, čuo sam priče da sam sve te ljude doveo jer sam imao "procenat". Neke od investitora sam odveo kasnije u Kladovo. Eno ih, i dalje su tamo, koristi imaju i oni i opština. Bar da me sada neko zaustavi i kaže: "Imaš kontakte, pomozi da izgradimo Negotin", odmah bih pristao. Prirodno je da pomognem svom mestu. Ali, svi ćute - ogorčen je sagovornik "Vesti".
Odabrali skuplji projekat
Ljubiša Đorđević kaže da postoji crno na belo koliko je para uštedeo i koliko je moglo da se uštedi, samo na javnim radovima:
- Uradim idejno rešenje za pijacu u Negotinu. Potpuno ograđena, pokrivena, na krovu parking, unutra podno grejanje, moderne tezge. Vrednost tog projekta je bila oko 800.000 evra. Odbiju taj predlog. Evo, nedavno su otvorili pijacu po drugom idejnom rešenju koje je koštalo 1.800.000 evra. Već sa prvom kišom pijaca je skroz poplavljena, pola metra vode. Naravno, nikom ništa.
