Ajvar, zimnica i suvo meso - Srbijo najlepša bajko!
Premijer skita po svetu, Dodik organizuje referendum, Bakir kuka na sav glas, Hrvati sastavljaju vladu, gejevi organizuju paradu, a iza svega toga, kada se ugasi tv i vrati svakodnevnom životu stiže jesen, idu slave, peče se paprika i stižu sve one đakonije koje su mi obeležile život i detinjstvo.
Isključiš vesti, pobegneš od besmisla globalne i lokalne politike i kad se osvrneš i pogledaš oko sebe, bez obzira koliko je ponekad sve sivo, shvatiš da ovaj život i nije toliko loš.
Iskoristih tako malo slobodng vremena i pobegoh kod matoraca na selo na dan-dva, samo sa željom da se sklonim od gradske buke i haosa. I dočeka me najbolje moguće iznenađene - ajvar. Stigla prva tura, crvene se tegle, a utisak kao i svake godine - bolji nego ikada. I istog trenutka širok osmeh na licu.
Jer kad stigne ajvar, znam da uskoro dolaze i kiseli krastavci, turšija, lučena paprika... Biće uskoro i čvaraka, domaće slanine, suvog mesa. Tu je i kiseli kupus za podvarak, sarme i specijalitet u zemljanom loncu. Voda na usta, osmeh na lice, krčka se ručak i peče baklava.
I shvatim u miru i laganom ritmu seoskog života, mirisu trave i domaće kuhinje da kada čovek na trenutak skrene pažnju sa problema, praznog novčanika i besomučne jurnjave za nekakvom srećom, ovaj život može da se živi punog ukusa i sa kojim kilogramom viška.
Zato nazdravlje i prijatno.
