Danas je Mala Gospojina: Evo šta ne smete da radite
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju rođenje presvete Bogorodice, praznik koji je poznatiji kao Mala Gospojina.
Mala Gospojina je u crkvenom kalendaru obeležena crvenim slovom, zbog čega se ubraja među najveće praznike.
U narodu su poznati brojni običaji vezani za ovaj praznik, a širom Srbije održavaju se i brojni vašari, među kojima su najpoznatiji šabački i negotinski.
Verovanje kaže da ako danas bude vedar dan, da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni i zime. Zbog toga žene danas ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju slične poslove.
Takođe, postoji i verovanje po kojem na Malu Gospojinu ne treba raditi ništa od poslova koji se obavljaju rukama, niti započinjati nove poslove. Štaviše, sve nove poslove trebalo bi odložiti za nedelju dana.
Prema starim običajima od Male Gospojine u Srbiji se počinje se jesenjim ženidbama, a ovo crveno slovo poštuju i zemljoradnici, koji su na taj praznik počinjali sa oranjem i setvom. Takođe, stočari su na Malu Gospojinu priređivali razne svečanosti.
Veruje se i da bilje, koje se ubere između Velike i Male Gospojine, ima posebna lekovita dejstva, kao i da jaja iz tog perioda mogu cele godine ostati sveža, te da će pilići koji se tada izlegu biti dobre koke nosilje.
Među Šumadincima postoji običaj da oni koji ne slave Malu Gospojinu odlaze sa porodicom svečano obučeni na razne sabore i vašare.
Dar božiji
Mala Gospojina ili rođenje presvete Bogorodice slavi rođenje Bogorodice Marije.
Prema predanju, Joakim i Ana nisu imali dece, pa su se neprekidno molili bogu da ih obraduje.
Kada im je bog ispunio molitve, ćerki su dali ime Marija što znači visoka ili gospodareća. Ana se zavetovala da dete koje bude rodila, muško ili žensko, posveti Gospodu Bogu da mu služi celog veka.
Marija je odvedena u hram kada je imala tri godine, kako se Bogu i zavetovala njena majka Ana. Sa 14 godina Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božijeg.
Scena Rođenja Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresaka.
