Vuk se vratio u zavičaj
Na nedavnom tradicionalnom bratstveničkom skupu Bojovića iz šaranskog, durmitorskog sela Zminica, ove godine posvećenog jednom od najpoznatijih i najpopularnijih Bojovića, pre dve godine preminulom Vukosavu - Vuku Bojoviću, čuvenom direktoru beogradskog zoološkog vrta, kojem je tom prilikom u rodnom kraju otkrivena i spomen bista profesor dr Božidar Bojović je rekao:
- Dobrodošao Vuče u svoju Zminicu, u svoje Šarance, svome Durmitoru. Dobrodošao u večnim počivalištima svojih slavnih predaka koji su ovde na ovoj ljutoj srpskoj krajini uždili zublju i čuvali dostojanstvo, veru, čast, slobodu i junaštvo. Uzdigao si se sa ovih visina i krenuo put otadžbine i u najlepšem gradu naše mladosti, naših života i naših nadanja - Beogradu - zaorao duboku brazdu večnog trajanja, civilizacijskog ostvarenja kojem se divi ceo svet.
Uspomena
- Dolaskom Vukovim u Zminicu u bronzanom liku, još jednom su učvršćene jake veze između durmitorskog kraja, Crne Gore i Beograda i srpskog naroda kao celine. Meni je danas ukazana velika čast da na ovom mestu otkrijem Vukovu bistu, u Zminici, mestu koje je najviše voleo i gde je najviše voleo da dođe. Ovo durmitorsko nebo je obeležilo njegovu mladost, sa ovim nebom u mislima proveo je čitav svoj život i ovo je najbolji način da se sačuva večita uspomena na Vuka - kazao je profesor Dušan Stanojević, otkrivajući bistu svog velikog prijatelja.
Delo prijatelja
Bronzani lik Vuka Bojovića delo je profesora Zorana Ivanovića sa Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda, Vukovog kolege, a spomenik je podignut zalaganjem, pregnućem i finansijskom podrškom Društva srpskih domaćina na čijem je čelu poznati biznismen Nićifor Aničić, Vukov veliki prijatelj i pobratim (sam Vuk je, inače, bio poptredsednik tog društva).
Da je ovim činom ispunjena i velika životna želja Vuka Bojovića potvrdila je i njegova ćerka Marija:
- Za mene, moga brata i majku ovaj dan će ostati u trajnom sećanju. Osećali smo se zaista srećno i ponosno, jer smo na neki način ispunili Vukovu želju. A njegova želja je bila da se, kada dođe sudnji dan, sahrani baš u Zminici. No, u međuvremenu se, nažalost, desila porodična tragedija sa mojim bratom Nikolom, tako da oni sada zajedno počivaju u Beogradu. Iako simbolično, Vule se ipak vratio u svoj kraj koji je neizmerno voleo. Iako smo prva generacija koja se iz Zminice preselila u Beograd, naš otac je preneo na nas svu tu ljubav prema Zminici i rodnom kraju. On nije, kako je želeo, ovde sahranjen, ali bista sa njegovim likom ponosno gleda na Šarigoru i ostale šaranske, durmitorske visove...
Pisani tragovi
Osim vajarskih ostvarenja i meteorskog vaskrsnuća zoo-vrta na Kalemegdanu, zasluga za širenje kulture i poštovanja životinjskog sveta, Vuk Bojović je i neumorno pisao. Iza njega su ostali nebrojeni članci i studije, "žive" emisije na radiju i televiziji, pored ostalog i nekoliko veoma uspelih knjiga, pretežno usmerenih na širenje vidika i znanja o životinjskom svetu.
Koreni predaka
Iako je rođen u Pljevljima pre 76 godina, Vukosav - Vuk Bojović je, ipak do kraja života ostao neraskidivo vezan za Durmitor, Šarance i Zminicu, koren svojih predaka, gde je proveo najranije detinjstvo. Diplomirao je i magistrirao vajarski odsek na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Jedno vreme je radio kao slobodni i veoma daroviti likovni umetnik, a pomalo u senci njegovih kasnijih opredeljenja i radnih uspeha ostao je podatak da je on, recimo, autor više od 30 veoma uspelih bista. Bio je i profesor u osnovnim i srednjim školama, a u Višoj trgovačkoj školi u Beogradu bio je profesor, a potom i direktor.
Hram Sv. Georgija
U Vukovoj postojbini Zminici, pre dve godine je, nakon nešto više od dve decenije gradnje, osvećen novoizgrađeni hram posvećen Svetom velikomučeniku Georgiju. Pored profesora dr Olge Gvozdenović - Ivanković i i profesora dr Antonia Ivankovića, odnosno Nade i Nebojše Bojovića, koji žive i rade u Sjedinjenim Američkim Državama, gradnju ovog hrama su, pored ostalih meštana, posebno finansijski pomogli i Vuk, Dragoljub, Radmilo i Janja Bojović.
Poslednjih 28 godina života bio je na čelu beogradskog zoološkog vrta na Kalemegdanu, Vrta dobre nade kako ga je on prozvao. Dobro je, naravno, poznato da je, prvenstveno njegovom zaslugom, to postala jedna od najpoznatijih institucija te vrste u Evropi i najposećenijih mesta, ne samo u Beogradu i ne samo u Srbiji. Samopregorom i ljubavlju, stvorio je pravo životinjsko carstvo sa preko 2.000 raznovrsnih životinjskih vrsta, bogatstvo životinjskog sveta kakvim se malo zoo-vrtova u svetu može pohvaliti.
