Uživo iz vrtića: Vodila sam decu na adaptaciju i evo šta sam tamo videla
Biti majka dva deteta koji po prvi put kreću u vrtić nije nimalo lako. Ali koliko god teško zvučalo, vaspitačicama je tri puta teže sa njima. Evo zašto...
Rano ustajanje na koje moje ćerke nisu navikle. Inače se bude oko 9, tako da je pola osam za njih dve cik zore. Jedna iskače iz kreveta, druga plače i još bi da spava… Ova što je iskočila bi da prvo gleda crtane filmove, pa da onda doručkuje. Malena još plače i sad neće na nošu.
Mažem margarin na hleb, starija se žali da je baš sad boli stomak i da sačekam još malo, pa da je obučem.
Nekako uspevam da pijem i kafu dok ih naizmenično hranim. Onda oblačenje privodim kraju, dok jedna od njih neće da obuče te helanke jer nisu lepe, a druga bi majicu sa zekom.
Dok izađem na ulicu već sam poprilično ljuta na njih dve jer kasnimo na autobus, ali vozač je navikao i večito nam staje dok mu mašemo.
Čim se približimo ogradi vrtića malena kreće da palče, dok me starija ispituje kada ću doći po njih i koliko je to dva sata. Dok im obuvam patofne već ceo vrtić zna da smo tu, a druga deca pale sirene, valjda iz empatije, pa smo poremetili mir koji je koliko toliko vladao.
Na vratima me čeka vaspitačica i dok pokušava da mlađu otrgne sa mojih nogu kaže mi da je to normalno i da ne brinem. Zatvara vrata.
Vodim stariju do grupe za predškolsko i kažem je da je dva sata dovoljno da odem do kuće, spremim ručak i vratim se.
Vraćam se do malene grupe. Vaspitačica kaže da malo uđem. Deca me gledaju, malena je već u mom krilu i smiruje se. Čitam im knjige. Od njih 15, troje sluša, a ostali se igraju svako za svoj račun.
Jedan Uroš sedi za stolom i jeca, bliznakinje Marija i Nevena stalno pokušavaju kroz suze da objasne nešto vaspitačici, ali ih niko ne razume pa još više plaču…
Mali Vuk se igra sa dinosaurusima, a Iskru prati ekipa devojčica kojoj ona naređuje šta da rade.
Vaspitačica mora svakom od njih da posveti po malo pažnje. I nije joj lako, ali sve radi sa osmehom.
Kaže ume da bude i gore - kad svih 15 plače. Ali teši me - naviknuće se…
Kad ih izvedem iz vrtića - ponovo su "normalne", smeju se i trče niz ulicu.
Starija me pita: Mama, kad će vikend pa da ne idemo u vrtić?
Uzdišem. Pomišljam - da li se i vaspitačice isto pitaju?
