Čičoka iz Zemuna
Predrag Gojković iz Zemuna je baštovan na Velikom ratnom ostrvu. Ima akumulator koji mu obezbeđuje struju za radio i televizor, baštu u kojoj gaji čičoku i ostalo povrće, "đakuzi" napravljen od plastične kade, koji ipak služi za zalivanje čičoke, jer je Dunav mnogo bolji za relaksaciju. Ispred kuće se na vatrici krčka bećarac, a do Dunava vodi podignuta drvena platforma gde je napravio mali mol za kupanje.
- Upravo pravimo terasu ispred sojenice, uvek ima nešto da se radi. Ovde je 2006. voda bila do plafona, a u aprilu ove godine bila je pola metra. Sa Dunavom nikad nisi načisto, nikad ne znaš kad će grunuti voda i pokvariti sve što si napravio, zato ovde malo ljudi ostane, samo oni najuporniji - priča Gagi. Sojenicu je dobio od oca svog zeta, a kad su on i Ljilja pre 12 godina proglašeni tehnološkim viškom, utočište su našli na Velikom ratnom ostrvu.
- Radila sam u Insi 25 godina, oni pre mene su makar dobili otpremnine, a ja dve plate i ćao. Imala sam 50 godina, niko me nije hteo više. Sad slušam na televiziji kako živimo sve bolje, kao da smo mi maloumni pa ne vidimo kako nam je. Skoro sam na internetu videla da je neko postavio "Pismo druga Tita" kako sad živimo kad nema više fabrika i komunizma - kaže Predragova supruga Ljilja.
Čarobni melem
Pre neku godinu uzgajio sam glavice kupusa koje su imale po sedam kila. I lekovita biljka gavez svuda raste na ostrvu, Ljilja pravi melem od nje, dobra je protiv bolova u kičmi, gihta, reume, od njega brže zarastaju slomljene kosti i zaceljuju rane. Lekoviti su listovi i koren, a bere se u proleće i kasnu jesen. U nšem narodu se smatra najlekovitijom biljkom, a zovu ga i volovski jezik.
I sve je istina - priča Ljilja i pogladi po glavi mačora Makija koji je ne zna se kako dospeo na ostrvo i ostao tu da lovi miševe.
Gagi brine o bašti i raduje se što više nema pontonskog mosta i gomile šetača koji su opsedali njegovo povrće.
- Ratno ostrvo je dobilo i prvo orlovsko gnezdo, orao belorepan je izveo dva ptića, sreća pa je visoko na vrh drveta, pa nisu mogli da se popnu šetači... Ovde na ostrvu sve uspeva, a posebno čičoka, indijanski krompir, neko je nekad doneo seme i sad ga svi koji imamo baštu gajimo. Vidiš koliko je izrasla, raste sačuvaj bože, a tek treba da procveta, u oktobru će biti zrela. Ukus podseća na koren kupusa, možeš samo malo da je obariš ili da praviš turšiju - objašnjava Gagi.
