Časove držali virtuozi
Već 33 godine Grljan kod Zaječara je domaćin interpretatorima muzike na izvornim duvačkim instrumentima, kao što su frula, duduk, dvojnice, okarina, kaval i gajde. Grljanski je po mnogo čemu autentičan festival. Manifestacija se prvobitno zvala Sabor frulaša, a sadašnje ime nosi od pre nekoliko godina.
Ono što se ne menja iz godine u godinu jeste broj učesnika, jer ovaj festival redovno okuplja i po nekoliko stotina učesnika od najmlađih do muzičara u već poznim godinama. Tako je bilo i ove sezone.
Učestvovalo je oko 150 izvođača, od kojih su polovinu činili instrumentalisti na različitim tradicionalnim instrumentima, kao što su frula, duduk, okarina, kaval, gajde, cevara, goč i mnogi drugi. Mnogobrojna publika mogla je da uživa i u spletovima igara i raznim koreografijama Centra za tradicionalne umetnosti Koreni, škole folklora iz Knjaževca i gostiju iz Rumunije. U okviru ovogodišnjeg Festivala održane su i tradicionalne muzičke radionice za kaval, gajde i frulu, a prvi put ove godine i za goč ili tapan.
Gajdašu majstorsko pismo
Majstorsko pismo 33. Festivala instrumentalne tradicije Balkana pripalo je Maksimu Mudriniću, poznatom gajdašu iz Sivca. Festivalskoj publici predstavili su se: Centar za tradicionalne umetnosti Koreni, Škola folklora iz Knjaževca, Orkestar Leiki - Ilinsko vrelo i gosti iz Rumunije, KUD Dunav iz Svinice.
Poseban aplauz dobila je Etno grupa Runo iz Vrnjačke Banje, sastavljena od mladih talentovanih ljudi koji pevaju i sviraju više instrumenata, među kojima je i Aleksandar Milutinović, graditelj starih instrumenata.
Zaštita nasleđa
- Ideja muzičkih radionica je da iskusni nosioci muzičke prakse svoje znanje prenesu mlađim naraštajima. Polaznici radionaca učili su od vrsnih majstora, koji godinama sviraju na tradicionalnim instrumentima, kao što su frula, kaval, duduk. Radionice su tokom festivalskih dana održavane u Zaječaru, a u večernjim terminima, svi polaznici radionica i instrumentalisti nastupali su u Grljanu u zvaničnim festivalskim programima - kaže Dragana Tomić Bešir, iz Centra za kulturu i turizam grada Zaječara (CEKIT) koji je, inače, uz MZ Grljan, organizator ove renomirane smotre.
- To zapravo i ukazuje na značaj namere Centra za kulturu i turizam grada Zaječara da se svim snagama trudi da obavi svoj posao i zadatak koji mu je namenjen od lokalne samouprave, a to je zaštitita nematerijalnog kulturnog nasleđa našeg kraja - ističe Bešir Tomić.
- Ovo je jedna od retkih manifestacija u Srbiji na kojoj se još čuju zvuci starih instrumenata. Na taj način očuvaćemo narodnu tradiciju i sigurna sam da će ovi mladi ljudi jednog dana biti vrhunski majstori koji će umetnost muziciranja prenositi narednim generacijama - kazala je Suzana Stamenković, pomoćnica gradonačelnika za kulturu.
Podrška
Reči predstavnice lokalne samouprave potvrđuje i etnomuzikolog Dušan Šukletović, član Umetničkog saveta Festivala, koji ističe da je održavanje muzičkih radionica veoma značajno pre svega za očuvanje izvornog stvaralaštva Srbije.
Na radionicama su mogli da učestvuju svi zainteresovani polaznici, a vodili su ih pravi majstori tradicionalnih instrumenata. Radionice za frulu vodio je istaknuti instrumentalista Tihomir Paunović, a za tapan Dušan Popović iz Tutina. Polaznici su sviranje na kavalu učili od Miloša Jakovljevića, a tajne sviranja na ćemanima prenosio im je jedan čuveni instrumentalista iz Makedonije.
- Ministarstvo kulture prepoznalo je značaj muzičkih radionica za očuvanje narodne tradicije i sviranja na starim instrumentima, tako da je za ove prateće manifestacije grljanskog festivala opredelilo 300.000 dinara.
Festival instrumentalne tradicije Balkana u je održan pod pokroviteljstvom grada Zaječara i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije - veli gajdaš Slavko Cvetković.
