Čuvar dostojanstva novinarske profesije
U Budvi, u gradu koji malo pamti a mnogo, i mnoge, zaboravlja, ovo je zaista iznenađujući i ohrabrujući događaj: neko se eto setio da obeleži gotovo nesvakidašnji jubilej, četiri i po decenije profesionalnog, novinarskog stvaralaštva jednog od njegovih žitelja, koji je tako dugo odolevao provincijalnosti i bio među onim malobrojnima koji su u ovdašnjoj čamotinji i sve upadljvijoj mešavini primitivizma i bahatosti, postojano iskrili intelektualnošću i duhom.
Ove reči je nedavno izgovorio Miroslav Stojanović, znameniti novinar "Politike", govoreći na svečanosti upriličenoj u Budvi povodom četrdesetpetogodišnjeg jubileja novinara Sava Gregovića, čoveka koji tako dugo, kad je u pitanju novinarstvo, predstavlja zaštitni znak ne samo rodnih Paštrovića, Budve i Crnogorskog primorja i ne samo crnogorskog novinarstva.
Čoveka koji je kao dopisnik i saradnik brojnih medija, prvenstveno "Večernjih novosti" (jedno vreme i kao dopisnik "Vesti") ostavio duboki trag od preko 30.000 raznovrsnih tekstova i šest veoma zapaženih knjiga.
Uz rame legendama
- Reč je o čoveku kome je uspelo da u hirovitom, tegobnom, a uzbuđujućem novinarskom poslu, pišući iz male sredine, ostane i opstane moralno čist i visoko uvažavan, ljudski i intelektualno - rekao je dalje Miroslav Stojanović. - I da čuvajući sopstveno dostojanstvo, sačuva dostojanstvo profesije: u dugim godinama našeg poznanstva, nikad, i nigde, nisam čuo, ni u nagoveštaju, reč koja bi bacila senku na njegovo ime.
Savo Gregović, zaista, predstavlja, bar koliko je meni znano, uz nezaboravnog i nezaobilaznog Boška Miloševića, u tome jedinstven novinarski fenomen. Ne samo u Crnoj Gori. I jedan i drugi su, gotovo ni iz čega, uspevali da ostvare najviše što se profesionalno može. Uspevali su da, izveštavajući iz malog vilajeta, na velikoj medijskoj sceni, kakvu su zaista u to vreme predstavljale (rivalske) "Politika" i "Novosti", izdrže nemilosrdnu, a izazovnu, konkurenciju sa novinarskim legendama, stalnim dopisnicima iz svetskih metropola: Bar i Budva pojavljivali su se u to vreme, iz dana u dan, i godinama, na stranicama ovih, nekad veoma cenjenih i uglednih novina, barabar sa Njujorkom, Londonom, Parizom, Berlinom ili Moskvom...
Dve beležnice
Savo Gregović je u nekoj prilici priznao da je u džepu uvek imao dve beležnice - jednu u kojoj je upisivao podatke o događaju o kojem je izveštavao, odnosno građu za svoje reportaže, intervjue ili komentare, a drugu u kojoj je beležio lične utiske o krajevima koje je pohodio i ljudima koje je sretao. Biće to temelj njegovih šest do sada objavljenih i vrlo zapaženih knjiga -"Sili u inat", "Mogren" (zajedno sa prof. dr Novakom Jovanovićem), "Godine pored puta", "Biseri vinskog tajnopisa", "Nebeska bevanda" i, svakako najobimnija i najznačajnija, po tematici najsloženija "Pucaj rat je završen" - potresno svedočanstvo o stradanju velikog zbega četnika i naroda koji je karajem Drugog svetskog rata krenuo iz Crne Gore da bi se preko zapadnih granica izbavio od nemilosrđa nove revolucionarne vlasti.
Podsećajući na ta, kako je kazao, "herojska novinarska vremena kakva se, očigledno, više ponoviti neće", Stojanović je ukazao na ugled i uticaj koji je neminovno išao uz tako tiražne novine, što im je obezbeđivalo samostalnost, novina i novinara, koji "nisu morali da budu, kao što je to danas, nažalost, čest slučaj, žrtvovani tajkunskim bahatostima i aroganciji političkih moćnika."
Intervjui za pamćenje
- Iz tih herojskih medijskih vremena i velike novinarske škole, Gregović je sačuvao i u ovim smutnim vremenima, gotovo opšte medijske tabloidizacije i podaničke poslušnosti, one visoke nazore i principe koji su predstavljali medijski imperativ: visoku etičnost, visoki profesionalizam i visoku odgovornost za objavljenu reč. On i danas, iako ovo danas nije ni njegovo ni moje medijsko vreme, uporno i nesustalo istrajava na tim visokim profesionalnim principima - zaključio je Miroslav Stojanović.
Osim reportaža i finih lirskih zapisa iz svih krajeva negdašnje Jugoslavije, više evropskih država, Kine, Rusije i Kube, Gregović će ostati upamćen po neobičnim intervjuima. Na Svetom Stefanu, u paštrovskoj prestonici, on je kao na kakvoj pozornici sačekivao svakovrsne sagovornike iz bivše Jugoslavije i belog sveta koji su hrlili na ovo najatraktivnije letovalište u Evropi.
Tri nagrade za životno delo
Savo Gregović je, pored ostalih priznanja, dobitnik tri nagrade za životno delo u oblasti novinarstva: "Slobodan Glumac", najviše nagrade redakcije "Večernjih novosti", "Veljko Vlahović" Udruženja novinara Crne Gore, i nagrade za životno delo Saveza novinara Srbije i Crne Gore, nekada najvećeg jugoslovenskog, a sada srpsko-crnogorskog novinarskog priznanja.
