Ako vam je puno 1.500 evra: Čik nek vam dete pobegne sa časa!
Novi ministar prosvete, Mladen Šarčević, rešio je da "vruć krompir" koji mu je dodeljen sa funkcijom prebaci u ruke roditelja, pa neka vide šta će sa njim.
Kaže nije on to izmislio nego svet i EU gde se u nekim zemljama za 20 neopravdanih časova plaća kazna čak 1.500 evra...
I nema veze što srpski ministar ima mnogo veće goruće teme u svom resoru kao što su štrajkovi prosvetnih radnika, tehnološki viškovi, obračuni plata za godišnje odmore - on je odlučio da počne od đaka.
Brojke su na strani ministra - u Srbiji se svake godine napravi oko četiri miliona neopravdanih časova. Novi čovek na čelu prosvete kaže da će od Ministarstva za rad tražiti da se postavi pitanje o odgovornosti porodica učenika koji beže sa časova.
Prosvetni stručnjaci klimaju glavama na ovaj predlog ministra i dodaju da bi trebalo uvesti novčane kazne i za sve roditelje čija deca viču, maltretiraju i psuju nastavnike.
Ima i onih koji smatraju da "udaranje" po roditeljskom novčaniku nije rešenje. Kažu najviše izostanaka prave bahata deca čiji roditelji će bez oklevanja da plate kazne.
Ipak, sociolozi upozoravaju da u Srbiji većina roditelja radi po ceo dan i ne zna da im deca beže iz škole. A osim toga, stariji poručuju da je normalno poneko "bežanje sa časova" i da je mnogo bitnije da škola i roditelji sarađuju, a ne da se međusobno optužuju i "naplaćuju greške".
OK, razumem zašto su đaci na "tapetu". Ali volela bih da ministar isto tako uvede kazne i za direktore škola koji sakrivaju slobodna radna mesta za svoje kandidate, o čemu se godinama unazad priča, a niko ništa nije uradio.
Najveći problemi u srpskoj prosveti i dalje su inspekcija (koje nema) i organizacija školskih uprava, a na rešenja za ove oblasti se čeka decenijama. Ipak, sa reformama se krenulo od đaka.
Zato i ne čude oni koji se pitaju da li se i ovo kao i sve što se u Srbiji radi - radi zbog para? Jer upravo je novi ministar osnivač više privatnih škola, kako u Srbiji tako i u regionu, pa mnogi misle da je postavljen da bi uveo državni harač u školama.
Mnogo je veće pitanje može li se kaznama vratiti poverenje roditelja i đaka u srpsko školstvo?
I da li je to što smo dozvolili da naša deca beže i ne poštuju školu zapravo najveća kazna i za nas roditelje i za Srbiju?
