Bez traktora nema života
Zašto je planina Čemerno dobila baš ovakvo ime najbolje znaju gorštaci koji ovde žive. Narod ovog kraja se za život dovijao kako je znao i umeo i živelo se teško, mada im i danas život nije pesma. Oduvek se na planini sticalo od šume, oskudnih njiva i stoke. U obavljanju poslova uglavnom su se oslanjali na volove koje su posle mnogo vekova polagano zamenili traktori.
Međutim, voziti traktor u bespućima i vrletima Čemernog nije isto što i upravljati ovim mašinama u Vojvodini, u ravnicama srpskih Morava, u Šumadiji... Zapravo, traktoristi sa planine Čemerno su u upravlanju traktorima mnogo veštiji jer su ih životne prilike naterale na to, a to svoje umeće pokazuju svake godine na Traktorijadi koja se održava u selu Osonica.
Žiri presudio
Na kraju ovogodišnje planinske Traktorijade, stručni žiri sastavljen od najiskusnijih traktorista sa Čemernog doneo je odluku da je među 50 takmičara najuspešniji bio Velibor Kimčetić iz Ivanjice, drugo mesto je pripalo Bošku Zlatiću iz Osonice, a pehar za treće mesto je uručen Marku Šolajiću iz sela Tolašnica.
- Volova na planini više nema, a domaćini koji ih gaje uglavnom to rade za ponos i sećanje na vremena kada su njihovi dedovi parče hleba za čeljad zarađivali izvlačeći balvane iz bespuća planine. Već davno u Osonici svaka kuća ima traktor, neka čak dva ili tri. Tereni jesu teški, ali su i naši traktoristi vešti o čemu govori i podatak da, na sreću, nije bilo mnogo nesreća. U želji da naši ljudi još bolje voze svoje mašine, a i da se jednom godišnje okupe i provere svoje znanje, došao sam na ideju da u našem selu organizujem Traktorijadu koja traje već nekoliko godina - ističe Mladen Milutinović, idejni tvorac okupljanja traktorista sa planine Čemerno, ali i mnogo šire.
Radojko Simović, meštanin koji je već odavno zašao u osmu deceniju života, ni leti ni zimi ne silazi sa traktora.
- Za razliku od drugih, ja sam se tri puta prevrtao vozeći traktor. Dva puta sam uspeo da iskočim, a jednom se traktor prekotrljao preko mene.
Međutim, ni jedan jedini put ništa mi nije falilo, ali iz drugih razloga sam morao da operišem oba kuka, slabije se krećem te mi je traktor glavno ortopedsko pomagalo. Ni zimi ni leti ne silazim sa traktora i preči mi je, iskren da budem, i od brata i negujem ga kao da mi je čeljade iz kuće. Traktorijadu, naravno, ne propuštam ni po koju cenu - kaže Simović.
Na Čemernu traktore voze uglavnom muškarci jer je to, smatraju, muški posao, ali ima i izuzetaka. Nada Šuluburić je ubeđena da traktorom upravlja i bolje od mnogih muškaraca.
- Traktor vozim još od 1994. godine kada sam ga kupila i sama naučila da ga vozim i to je vozilo moje mladosti - naglašava Nada Šuluburić.
Ipak, kao i sve u životu na planini Čemerno, sve, pa i upravljanje traktorima, ostaje mlađima. Među njima, na ovogodišnjem takmičenju izdvojio se petnaestogodišnji Lazar Bošković koji je za traktorskim volanom od petog razreda. Ovladao je, kaže, veštinom upravljanja traktorom i obavlja sve moguće poslove kao i njegove mnogo starije komšije.
Za neku nedelju planinu Čemerno će pokriti sneg, ali gorštaci i tada ne silaze sa traktora jer im valja da od smetova očiste seoske puteve kako bi mogli do svojih komšija sa kojima će se i ove zime pričati i tek minuloj Traktorijadi koja je završena onako kako treba - uz druženje, muziku i čuvenu jagnjetinu sa planine Čemerno.
