Električar koji svira 28 instrumenata
Od decembra prošle godine protestujem ispred Skupštine grada Beograda i to ću raditi sve dok mi ne vrate dozvolu uličnog svirača, kaže kompozitor, instrumentalista, pesnik, graditelj instrumenata, inovator Josip Komljenović poznat pod imenom Žigin Filip.
Ovaj električar iz Bariča, zaposlen u Zavodu za zaštitu zdravlja radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, punih sedam godina je promovisao srpsku izvornu muziku kod Stambol kapije na Beogradskoj tvrđavi. Svira 28 instrumenata, napravio je na svetu najbolju frulu - baričanku koja svira 43 tona i okarinu - obrenovčanku koja svira 31 ton. Poznat je i po tome što je napravio prvi srpski instrument žigafon, a potom i joškafon, jerkofon, nevenkafon, marijafon, dragicafon, anafon, androfon, goj duj... Kad je pre tri godine izumeo 12. instrument, dao mu je ime Tesla i tim povodom je napisao tekst i komponovao pesmu geniju u čast.
- Kada su 2004. godine počeli da se promovišu stari zanati na Kalemegdanu, dobio sam poziv da učestvujem. Pošteno su mi platili a potom ponudili da nastavim da radim ali bez honorara s tim da mogu da prodajem svoje instrumente. Navikao sam se na ambijent, turisti su bili zainteresovani za našu muziku pa sam 2007. prihvatio ponudu da budem ulični svirač na tom mestu, ali bez prodaje. Gradski sekretarijat za kulturu Beograda mi je dao dozvolu, potom i direktor Beogradske tvrđave - priča Komljenović, koji je bio i akter u svetu nagrađivanog dokumentarnog filma "Anplagd" reditelja Mladena Kovačevića.
Dvojnica za Novaka
Josip Komljenović ima podršku čuvenih svetskih imena iz sveta muzike koji poseduju neke od njegovih instrumenata. Među njima su i najbolji kavalista planete Teodosije Spasov, čuveni Bora Dugić koji je ga je stavio i u svoju knjigu, Nenad Trkulja, grupa Renesans, kompozitorka Isidora Žebeljan koja je koristila njegove okarine za operu u Italiji...
- Novaku Đokoviću sam podario svoju frulu kada je postao pobednik prvog grend slema u Australiji. Usledila je okarina, pa žigofon. Posle je dobio i dvojnicu - priča Komljenović, koji se visoko kotira u ovdašnjoj diplomatiji pa je čest gost kod inostranih ambasadora kojima promoviše srpsku izvornu muziku.
Na audicijama za uličnog svirača dobijao je uredno maksimalnu ocenu 10, sve do prošle godine kada je ocenjen sa 5,3 što je bilo dovoljno da ne dobije dozvolu.
- Nije to tragedija, nego to što nijedan ulični svirač naše narodne izvorne muzike nije dobio dozvolu da svira na potezu od Kalemegdana do Skadarlije. Mora da se vodi računa računa o izvoru. Kad se on zamuti neće imati ko da pije vodu sa njega - kaže naš sagovornik zbog kojeg su mnogi šetači iz sveta zastajkivali da odslušaju "Tamo daleko", "Svilen konac", himnu "Bože pravde"...
Ni to što je odavno priznat u svom poslu i ima podršku profesora Fakulteta muzičke umetnosti, akademika, svetskih stručnjaka, ne pomaže da nastavi sa javnim promovisanjem srpske izvorne muzike i instrumenata. Čak ni činjenica da je Ministarstvo prosvete Republike Srbije još 2007. godine dalo saglasnost da njegovi instrumenti treba da se koriste u delu nastave koji se odnosi na tradicionalno pevanje i sviranje na duvačkim instrumentima. Pozitivno mišljenje dao je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
- Već je jedna generacija đaka mogla da se odškoluje na tim instrumentima i bili bi jedinstveni u svetu - čudi se ali ne odustaje ovaj talentovani čovek koji je više od 50 instrumenata koje je proizveo poklonio školama, ustanovama za decu ometenu u razvoju i besplatno podučavao đake. - Spreman sam da odem u našu dijasporu ako me pozovu da podarim svoje znanje deci. To je moja misija.
