Čuvari ćirilice na Floridi
Osamnaestogodišnji blizanci Aleksa i Uroš, koji su 1998. godine rođeni u Zrenjaninu, zajedno sa mamom Violetom i tatom Milojem, posle šest godina došli su u rodni grad, u posetu očevim roditeljima i brojnoj familiji.
- Praktično kao da smo rođeni u Sanfordu na Floridi, jer su se roditelji, kada smo imali samo tri meseca, odlučili na selidbu iz Zrenjanina, gde smo rođeni - uglas započinju priču Aleksa i Uroš, koji ovih dana uživaju u druženju sa bratom od strica Mihajlom, ali i brojnim prijateljima i rodbinom.
- Zrenjanin je zaista divan grad, ima neke sličnosti sa Sanfordom koji spada u kategoriju malih gradova u Americi, miran je, ali veoma lep za lagodan život - priča Aleksa, koji baš kao i brat Uroš odlično priča srpski jezik.
- Mi u kući sa mamom i tatom isključivo pričamo na srpskom jeziku i pišemo ćirilicom, kako ga ne bismo zaboravili, a slično je i u našem klubu i folklornoj sekciji Srpski biser, gde smo veoma aktivni. Otac i majka puno rade, Violeta u jednom kol-centru, a Miloje je u biznisu sa klima-uređajima i često su odsutni od kuće, pa brat i ja međusobno na srpskom pričamo, ponekad se i posvađamo, pa ne izostane i poneka sočna psovka, tek da se i to ne zaboravi - uz osmeh, šeretski, dopunjuje svog brata Uroš Kopanja.
Njih dvojica su upravo ove godine završili srednju školu i s obzirom na to da se kreću u istom društvu i imaju slična interesovanja, planiraju da se posvete studijama inženjeringa, odnosno društvenim naukama. Kao i većina vršnjaka u Americi, tokom osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja, bili su veoma aktivni u raznim sportskim disciplinama, ali im je košarka sport broj jedan!!!
Ujaci u Bosni
- Mamina familija je poreklom iz Livna, iz Bosne. Biće prilike da obiđemo i tamo brojnu rodbinu, kada sledeći put dođemo u Srbiju - poručuju braća Kopanja.
- Uživamo ovih dana u Zrenjaninu, tu smo do 5. avgusta kada nas očekuje povratak na Floridu i nove obaveze na fakultetu, pa su ovo dani kada se i odmaramo, uživamo u bakinim specijalitetima srpske kuhinje, ali se i intenzivno družimo sa braćom od strica, kao i brojnim drugarima sa kojima smo u kontaktu putem društvenih mreža. Pauza od šest godina, koliko nismo bili, zaista je duga i sigurno je nećemo ponoviti, tako da ako sve bude ok sa ispitima na prvoj godini studija, eto nas idućeg leta - uglas poručuju Aleksa i Uroš Kopanja.