Zašto u Beogradu ne postoji ni najmanji natpis "Jasenovac"?
Porazno je da u Beogradu ne postoji ni najmanji natpis, tabla ili naziv ulice, koja nosi naziv Jasenovac i podseća na srpska stradanja u tom logoru, rekao je episkop slavonski Jovan na skupu o kulturi sećanja na Holokaust, kome su prisustvovali ugledni svetski borci za mir i pravdu Gideon Grajf, Beri Lituči i Knut Fluvik Torensen.
Krivimo druge, a ni nama nije stalo...
Episkop Jovan, koji je predsednik Upravnog odobra Muzeja žrtava genocida u Beogradu, rekao je na skupu održanom na Filološkom fakultetu u Beogradu, da želi da istakne činjenicu da srpske žrtve Drugog svetskog rata nisu istražene i da je to prvi zadatak za srpski narod.
- Gde je u Beogradu najmanji natpis - Jasenovac? Imamo li ulicu, tablu u Beogradu gde piše - Jasenovac? - zapitao je episkop Jovan, navodeći da ne treba kriviti druge što izvrću istinu, kada Beogradu do nje nije stalo.
On je rekao da želi da Beograd dokaže da mu je stalo do Jasenovca, i podsetio je da je Sinod Srpske pravoslavne crkve upućivao Gradu Beogradu predlog da se deo obale kod Starog sajmišta proglasi "Obalom jasenovačkih žrtava".
Ranković hteo što manji spomenik...
Episkop Jovan je rekao da se u Srbiji prećutkuje da se od 1948. do 1992. godine nijedna institucija bivše Jugoslavije nije bavila žrtvama Drugog svetskog rata, a da je Srbija tek kasnije dobila Muzej žrtava genocida.
Govoreći o komunističkom prećutkivanju Jasenovca, episkop Jovan je podsetio da su najveći protivnici stvaranja memorijalnog kompleksa Jasenovac i spomenika bili Aleksandar Ranković i Rodoljub Čolaković, koji su želeli da spomenik jasenovačkim žrtvama bude što manji, a da je zagovornik što većeg spomenika bio predsednik tadašnjeg hrvatskog SUBNOR-a.
Potpredsednik Odbora za i dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije Miodrag Linta rekao je da srpski narod, nažalost, nema civilizacijsku svest o potrebi čuvanja sećanja na svoje žrtve i da je porazno da u Srbiji nema ulice koja podseća na ustaški genocid koji se desio u Jasenovcu.
- "Došli smo u poziciju da imamo manipulacije sa brojem žrtava. Komunistički režim je vodio politiku zaborava, betoniranja jama u koje su bacani srpska deca, žene, starci - rekao je Linta.
