Danas je Ivanjdan: Devojke, evo šta treba da radite
Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas proslavlja praznik Rođenje Svetog Jovana Preteče - Ivanjdan. Jovan se naziva Krstiteljem, jer je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista, te Pretečom, jer je najavljivao dolazak Hristov i pozivao ljude na pokajanje.
Ovaj svetitelj rođen je od starijih roditelja - oca, sveštenika Zaharija i majke Jelisavete, Bogorodičine rođake. Kada je Jelisaveta ostala trudna, Zaharije je zanemeo. Kada se rodio Preteča, od njegovog oca Zaharija je zatraženo da na pločici napiše ime deteta i kada je on napisao sinovljevo ime, istog časa je progovorio.
Kao mlad Jovan je otišao u pustinju gdje se hranio korenjem i divljim medom. U propovedima je kritikovao moralno posrnuće svojih savremenika, pozivajući ih da se pokaju i vrate životu po Božijim zakonima.
On je krštavao ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim "ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem".
Jovana Preteču je pogubio judejski kralj Irod. U kalendaru SPC Svetom Jovanu se čini pomen tri puta godišnje i to, osim Ivanjdana, još i 20. januara - Sabor Svetog Jovana Krstitelja - Jovanjdan, te 11. septembra - Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Devojački praznik
Za praznik Ivanjdan se pletu venci od ivanjskog cveća koji podsećaju mlade da razmišljaju o venčanju. Devojke u vence stavljaju crvenu ružu. Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.
Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale.
Verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.
Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.
U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima.
Sve se to radi u šali pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući.
Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine.
Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.
Seoske vračare na ovaj dan beru razno bilje. Ubranih travki mora biti tačno 77 i još jedna, ali samo pola neke biljke. Ona služi bajalicama za lečenje nepoznate bolesti, ona koja nema ime.
