Iz barake u kuću iz snova
Od kada je Kosta Vojinović Kosovac okupio prvu gerilsku grupu na području Leposavića, koja će kasnije biti jezgro budućeg Ibarsko-kopaoničkog odreda, počela je i jedna politička priča, pa meštani vole da se našale da još nije dobila tačku. Od tada se ravnao tačno jedan ceo vek, vlasti su se smenjivale, a mnoga mesta su ostala da vuku teret predaka uz puteve od makadama i tucanika. Kada je država Srbija odlučila da pomogne asfaltiranje puteva, isprva desna strana reke Ibar nije bila u planu. Ne baš tako davno, situacija je počela da se menja.
Na primer, put je u potpunosti doterao do Ostraća, što je veliki uspeh, iako se kroz selo i dalje korača preko kamena i blata. Duž Ostraćke reke nalazi se ravna Velika Livada sa kopaoničkom krunom u daljini. Čukići su jedan od zaseoka i familija koje su ostale u tom kraju. Navikli da su negde na posletku, pa je za sve bio veliki događaj kada je mlada porodica Dušana i Suzane sa četvoro mališana dobila novu kuću. Čim je gradonačelnik Leposavića Dragan Jablanović presekao crvenu traku, Milica i Nataša su utrčale da "zauzmu" svoju sobu. Za njima je krenuo Vladimir, a Ninu su uneli. Kuća od 80 kvadrata izgledala im je ogromno.
- Ovo mi mnogo znači. Za 42 godine života nisam mogao da se skućim. Živimo od malo poljoprivrede, i toga što dobijam 11.000 dinara iz "Kristala" koji ne radi - ispričao je Dušan.
Suzana je zaplakala.
- Izvinite, emocije su jače od mene. Mnogo smo propatili. Sva deca su se rodila u tuđim kućama, ali ima Boga. Zahvalna sam za svim ljudima koji su pomogli meni i mojoj deci - ispričala je ona.
Osim Čukića, tog dana su vrata otvorena za još četiri mlade porodice sa decom. Babići su iz Belog Brda, četiri kilometra od Pančićevog vrha. Selo je po predanju dobilo naziv po belini snega koji se na njemu zadržavao tokom većeg dela godine, a meštanima je u takvim uslovima život uvek bio - rudarski, muči, težak.
Rudnik se tu nalazi od srednjeg veka, spominje se još 1438. godine. U periodu od 1960. do 1980. godine doživeo je "zlatno doba". Tada su osnovane stambene kolonije za radnike, a u jednoj od tih baraka odrastao je i 36-godišnji Zoran Babić. Tu se oženio Violetom, dobio Milicu, Jovicu i Magdalenu, ali ekonmska situacija koja je sa rudnikom stala i propala, nije mu dozvolila da se makne. Do nedavno.
- Tako smo živeli. U rudniku Belo Brdo, u radničkoj baraci koju je dobio moj otac rudar za stanovanje. Svi smo se okretali u toj prostoriji od 32 kvadrata, i ova kuća koju smo dobili je za nas bilo jedino rešenje. Ovo će biti prava stvar za decu, da budem siguran za njihovu budućnost - ispričao je Zoran koji familiju izdržava od 14.000 dinara socijalne pomoći.
U selu Vuča, pričaju, moglo bi i malo i bolje da se živi. Istina, selo je van važnijih saobraćajnica, a u njemu je termalni izvor banje. Voda je, tvrde, lekovita i narod je koristi za lečenje kožnih i reumatski oboljenja. Kada bi se uredila banja...
U selu živi oko stotinak domaćinstva: Vučinići, Miladinovići, Milojevići, Radovanovići, Đurići... a od nedavno skućila se i sedmočlana porodica najboljeg rudara Trepče - Dalibora Minića. Od prošle nedelje imaju i pravi krov nad glavom.
Ispunjene dečje želje
Nova kuća Vulićevića nalazi se u dolini Kostinog Potoka, baš kraj same vode. Selo se nalazi na jugozapadnim obroncima Kopaonika, a predanje kaže da je dobilo naziv po jednom Kosti koji se prvi doselio u ovaj kraj i sagradio kuću pored potoka. Sada tu žive Darko i Ružica, sa decom Petrom i Pavlom. Kao i svi mališani i oni su se beskrajno obradovali što će konačno imati svoju sobu, puno prostora za fudbal pre kućom.
- Sanjali smo ovu kuću - kazao je dočekajući goste.
Dragana, Milena, Jovana, David i Katarina jedva su dočekali da se vrata otvore.
- Krov nad glavom je jedan od glavnih uslova da čovek može da živi normalno i opstane na ovim prostorima. Verujem da je ovo pravi put da se zadrže mladi - poručio je gradonačelnik Jablanović dodajući da je u prvoj fazi opština sagradila deset kuća kvadrature od po 80 kvadrata za socijalno ugrožene porodice, mlade bračne parove sa puno dece, a ukupno se očekuje izgradnja 32.
U najvećoj srpskoj opštini na KiM, istog dana su otvorena i dva putna pravca u Sočanici, a kako je to poslednjih godina naročito popularno, ekipa opštine Leposavić obišla je i trg i fontanu koji su posvećeni Topličkim junacima. Oko fontane su ulična rasveta, izgleda moderno, ali struje nema. Dugova izgleda još ima, a prekidač je kod nekog drugog.
Preduzeća na izdisaju
- Iz naše opštine nije bilo iseljavanja. Nama je osnovni cilj da zadržimo mlade. Problem je posao, jer privreda ne radi, sva preduzeća su na izdisaju, a međunarodna zajednice tu neće da pomogne i vade se na nerešene imovinske odnose. U Leposaviću imamo najveći broj nezaposlenih u odnosu na broj stanovnika. Na oko 20.000 građana je oko 3000 nezaposlenih. S druge strane, imamo tri fakulteta, dve visoke škole, dobijamo kadrove svake godine, a nemamo gde da ih zaposlimo - kaže gradonačelnik Jablanović najavljujući pomoć za one koje odluče za poljoprivredu.
