Jedna baka pala je na ulici usred noći. Evo šta su joj policajci uradili
Pre neku noć, oko 3 ujutru budi me muž koji se tada vraćao sa posla i kaže da je neka baka pala ispred naše zgrade, ali da ne zna kako da joj pomogne jer priča nepovezano. Izađem na terasu i vidim – baka sedi na asfaltu i priča sama sa sobom.
Kažem: "Ajde da zovemo Hitnu", ali ubrzo smo ipak odlučili da pozovemo policiju, jer baka nije delovala povređeno, već smo odmah zaključili da je dementna i da se izgubila.
Policajci su vrlo brzo došli. Sa terase slušamo kako pokušavaju da saznaju ko je baka i gde živi, ali sve što im ona govori je nepovezano - te došla je danas u Beograd, te išla na sahranu, itd. Jedan od njih podiže baku i polako je odvede do auta.
Sutradan saznajemo od komšija da je to baka koja živi ulaz do našeg i da znaju da je dementa, čak i da su je neki videli oko ponoći ispred ulaza, ali da nisu ništa preduzimali.
Bilo nam je žao što je nismo prepoznali zbog mraka, ali smo se setili ko je i da uvek sedi ispred ulaza sa pričom da čeka unuke. Kažu komšije i da je dvojica unuka povremeno obilaze.
Zovem policiju da im javim da znamo ko je baka. Kažu smestili su je u Dom za dementna lica u Kumodraškoj. Ljubazni policajac kaže mi još da ako bi mogla njenim unucima da prenesem gde je baka i da razume moju zabrinutost jer i on sam ima majku koja pati od demencije.
Žao mi je. Tu noć kad je pala nismo spavali ni muž ni ja... Napisali smo na vratima stana poruku unucima. Da li je i njima ovako teško?
Ne znam, ali svaka čast za mirijevsku policijsku stanicu i puno hvala dvojici policajaca koji su pomogli baki.
