Žestoki momci plemenitog srca
Strastveni ljubitelji motora ponovo su pokazali da nisu samo opasnost na dva točka, kako ih mnogi doživljavaju. Peti put po redu okupili su se članovi moto kluba Cruisers (Kruzers) nedavno u beogradskom restoranu Petica da proslave peti rođendan.
Svoj mali jubilej proslavili su onako kako i priliči: žestoko, uz rok zvuke. Bendovi Supermensi iz Šapca i Vesele osamdesete iz Kragujevca bili su zaduženi za pozitivnu energiju i dobru zabavu. Međutim, druženje ljubitelja dvotočkaša prošlo je i u znaku humanosti.
"Opasni" momci okupili su se kako bi prikupili pomoć za prihvatilište za odrasle u Kumodraškoj ulici u Beogradu i dečje prihvatilište na Banjici. Svi članovi MK Kruzers, kao i njihovi brojni prijatelji iz drugih moto-klubova širom Srbije došli su s punim kesama slatkiša, hrane, odeće i sredstava za higijenu za najugroženije građane. Svako ko je želeo da prisustvuje proslavi morao je da donese ulaznicu - slatkiše za decu. Iako već tradicionalno bajkeri pokazuju svoje veliko srce i usrećuju decu širom Srbije, o tome ne vole mnogo da pričaju. Kako kažu, dobra dela govore sama za sebe, i dodatna pažnja im nije potrebna. Ipak, drago im je ako bar malo uspeju da promene negativnu sliku koja je stvorena o njima.
- Nas doživljavaju kao opasnost na putu. Predrasuda je da svako na motoru vozi brzo i nesavesno. Isti smo ljudi kao i svi drugi, bilo da vozimo motore, kola, ili idemo peške - kaže Boris Ružić, predsednik ovog moto-kluba.
Dame ruše predrasude
Uprkos punom parkingu prelepih motora, koji mame poglede slučajnih prolaznika, najveću pažnju na Adi Ciganliji svakako su privlačile pripadnice nežnijeg pola na motorima. Jedna od članica moto kluba Kruzers, koja nije želela da se eksponira, već više od 40 godina živi život na dva točka. Ona ruši predrasude da su motori muška zanimacija.
- Motori se naravno uvek vezuju za muškarce. Ipak, žene se sve češće mogu videti na motorima, a prelepa dama u kožnoj jakni našeg kluba može biti samo kompliment. Veoma često se uz nas naše lepše polovine zaljube u vožnju na dva točka. Kad jednom osetite slobodu kakvu pruža samo motor, više nikada ne poželite da sednete u automobil - šali se Boris Ružić.
Ovaj moto -lub je osnovan u aprilu 2011. godine. Danas imaju 14 članova i veliki broj prijateljskih moto-klubova kako iz Beograda, tako i iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije. Među "kožnim jaknama" na proslavi mogli su sresti advokati, lekari, književnici, profesori, ekonomisti... Sve njih spaja ista strast prema motorima. Svi oni su svoja odela, bolničke mantile i uglađene cipele zamenili kožnim jaknama i bajkerskim čizmama. U jednoj ruci pokloni za decu, u drugoj ruci kaciga.
- Od detinjstva sam voleo motore. To je ljubav bez objašnjenja. Vremenom se pronađete sa ljudima koji dele istu strast kao i vi. Mogli bismo satima da razgovaramo o motorima, kako onim koje imamo, tako i o onim koje bismo voleli da imamo. Tako je nastao i ovaj naš klub, kao mesto gde delimo strast. Svako od nas se teško odriče svog dvotočkaša, ma koliko on bio star i pokvaren. To je za sve one ljude van ovog sveta smešno, ali motor je zaista deo nas. Nije samo prevozno sredstvo, već mnogo više od toga - objašnjava Boris za "Vesti".
On kaže da svi oni van kluba imaju svoje poslove i živote, a da klub predstavlja njihovu oazu, mesto gde zaboravljaju sve probleme.
- Tačno je da umemo dobro da se zabavljamo. Uvek se nađe povod za dobar provod. Učestvujemo u brojnim moto-skupovima, putujemo kroz celu zemlju, organizujemo koncerte. Niko ne ume tako dobro da se zabavlja kao bajkeri - priča Boris.
U Petici su mogle su da se sretnu sve generacije. Od mladih koji su tek zakoračili u čarobni svet motora, do onih koji su u tom svetu već godinama. Slučajni prolaznici su zastajali oduševljeni brojnim dvotočkašima parkiranim ispred restorana.
- Kada se uđe u svet bajkera, iz njega se ne izlazi. Vi ne dobijate samo člansku kartu nekog moto-kluba, već dobijate porodicu. Tu smo i da slavimo jedni sa drugima, i da plačemo jedni sa drugima. Kada imate bajkere iza leđa, imate jak oslonac - završava Boris.
Kožna jakna kao zaštitni znak
Na proslavi su se mogle videti različite kožne jakne: kraće, duže, sa nitnama, sa resama, crne, crvene... Svaka od njih na leđima nosi znak pripadnosti određenom moto-klubu.
- Ponos je nositi na svojim leđima obeležje kluba. Pokazuje se pripadnost, poštovanje i volimo da se šepurimo u njima. Ljudi nas prepoznaju kao bajkere zahvaljujući odeći. Svaki moto-klub u Srbiji ima svoj grb i ponosno ga nosi. To naravno ne znači da postoji rivalitet među nama. Mi želimo da klubova bude što više - kaže Boris.
