Kod notara jeftinije i brže
Ostavinski postupci u Srbiji prešli su od 1. maja na javne beležnike koji će, kako za "Vesti" kaže čelnik Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović, dobijati samo nove predmete zavedene posle tog datuma.
- Građani će osetiti razliku u brzini završavanja predmeta koju donosi ta novina. Kod sudova se rešenje čekalo u proseku od pola godine do osam meseci, a kod javnih beležnika, po mojoj proceni, sve može da bude gotovo i za mesec dana. To važi i za naše ljude u inostranstvu koji znaju da ukoliko ne mogu da dođu u Srbiju, postupci mogu da se reše i bez njihovog prisustva, uz punomoćje putem diplomatsko konzularnih predstavništava - pojašnjava Đukanović.
On je napomenuo da će sudovi poveravati beležnicima predmete s teritorije svoje nadležnosti, po azbučnom redu.
Predviđena notarska naknada za ostavinske postupke je, navode u Ministarstvu pravde, niža od takse koja se plaća sudu. Zakon o sudskim taksama predviđa da sudovi u postupku raspravljanja zaostavštine naplaćuju paušalnu taksu od 1.000 do 75.000 dinara (od osam do 610 evra), a utvrđivali su tu sumu prema slobodnoj proceni, odnosno na osnovu izjava naslednika i podnetih podataka.
Notari naplaćuju po bodovima u odnosu na vrednost nasleđa, a bod iznosi 150 dinara.
otarska tarifa je podeljena na sedam razreda i ako je nasledstvo veće, veća je i ta tarifa. Od najmanje zaostavštine vredne do 150.000 dinara (1.225 evra), notarima pripada 61 evro, dok poslednji razred za imovinu od 10 miliona ili oko 80.000 evra iznosi 367 evra. Notari maksimalno mogu da naplate 400 bodova, odnosno 60.000 dinara (oko 490 evra), a sve ove sume su bez poreza na dodatu vrednost koji je oko petine ove sume.
Pročitajte još:
Godišnje i do 150.000 postupaka
U Srbiji se godišnje vodi između 130.000 i 150.000 ostavinskih rasprava u vanparničnom postupku. Samo tokom 2015. godine sudovi su rešili gotovo 150.000 ovakvih postupaka, ali je prema nekim procenama ostalo više od 20.000 nerešenih. Problem naslednika jeste što pre završene ostavine ne mogu da raspolažu imovinom pokojnika, odnosno ne mogu da je prodaju jer se ne vodi na njih, ali bi da na nju stave hipoteku i uzmu kredit.
Pomoćnica ministra pravde Nela Kuburović kazala je da će, kao i do sada, naslednici predavati zahtev za raspravu zaostavštine predavati sudovima, a sudovi beležnicima koji su do sada samo sastavljali smrtovnice. U slučaju spornih situacija među naslednicima, notar ih upućuje da spor reše pred parničnim sudom.
