Karavani prolaze, a mladi umiru
Kada crna statistika prevlada i kada je broj smrti mladih ljudi sve veći, vreme je da se zapitamo hoćemo li i koliko još dozvoliti da nas nešto sprečava da vodimo računa o zdravlju...
Nekoliko naših kolega - Katarina Preradović, novinarka NIN-a, preminula je u 43. godini, Marko Nikolić, urednik portala Espreso u 35. godini i Ines Meštrović, novinarka Studija B u 40. godini.
Šta se desilo? Umrli su iznenada. U 30-im, u 40- im... Kažu, srce...
Nikada ranije nije bilo toliko smrti oko nas. Ili bar ne toliko iznenadnih.
I to mladih ljudi koji su do same smrti radili, družili se, smejali...
Nisu ni stigli do bolnice. Umiru na ulici, na poslu, na putu do kuće...
Znam da je sudbina svakog od nas tamo negde zapisana, pa ipak, treba da se zapitamo možemo li je bar malo izmeniti?
Piatnje je kada ste poslednji put bili kod lekara? Preventivno, onako - kad ništa ne boli. I koliko ljudi znate da idu kod lekara samo da bi proverili da li su dobro?
Malo, ja ne mogu da ih nabrojim ni na prste jedne ruke.
A sve to se dešava u 21. veku kada je medicina u svetu toliko napredovala da se većina bolesti može dijagnostikovati u ranim fazama i uspešno lečiti.
I dok se u svetu beleže pobede medicine nad bolešću, u Srbiji umiru mladi ljudi.
Iznenada... Od srca... Od bolesti koju nisu ni odbolovali...
U normalnim zemljama postoji takav zdrastveni sistem u kome doktori vode računa o svojim pacijentima; u kojima ih pozivaju da dođu na preglede; u kojima se organizuju akcije pregleda zdravih ljudi u cilju sprečavanja bolesti...
Nisam u skorije vreme čula nekog da se u Srbiji bavio preventivom ili pozivao na preventivne preglede: osim ako je svetski dan neke bolesti, pa se par onih koji su već oboleli udruže da saopšte drugima kako se TO može desiti i njima.
Nisam čula ni od doskorašnjeg ministra zdravlja da je uradio nešto po tom pitanju. Jedina stvar koju je u predizbornoj kampanji uradio bila je da "svečano obiđe tek okrečeni Dom zdravlja" u nekom zabitom selu.
I sve dok bude tako, smrt će prerano dolaziti. I odnositi one koje volimo. Zato i treba da se zapitamo zašto stalno pričamo o politici, a ne o zdravlju? I zašto dopuštamo da nam se smrt iznenada desi, umesto da tražimo da se naše pravo da budemo adekvatno lečeni poštuje i stavi na prvo mesto...
