Pisanje vatrom po drvetu
Tridesetogodišnja Dragana Stoilković i njen dve godine stariji suprug Sava, sa svojom dečicom, četvorogodišnjim Bogdanom i Lanom koja u junu puni godinu znaju da je sreća dobro zdravlje, od Boga talenat i njihove vredne ruke. Dragana se bavi pirografijom, ispisuje vatrom na drvetu slike svetaca, dečje junake, sve ostalo što požele kupci. Sava radi na određeno kao varilac u fabrici peći Alfa-plam. Kad je kod kuće, pomaže Dragani, a onda odlazi u rodno selo Milanovo, dvadesetak kilometara udaljenog od Vranja, gde s ocem gaji organsko povrće. Pomaže im i Dragana.
- Shvatili smo na vreme da od svršenih škola nema ništa i prepoznali šta možemo da radimo kako bi sebi i deci obezbedili pristojnu sadašnjost, a nadamo se i sigurniju budućnost. Završila sam Učiteljski fakultet u Vranju, profesor sam razredne nastave, ali nisam mogla da nađem posao u struci. Isto i Sava, koji je turistički tehničar i koji je kao dečak maštao o putovanjima, a sad vari na železu i uzgaja organsko povrće - priča Dragana.
Sava je glavni za odabir drveta, uglavnom je to bukva, divlja trešnja, šljiva, orah... Obradi grubo, a onda Dragana preuzima stvari u svoje ruke i tada dolazi do izražaja njen umetnički dar.
Rade od jutra do mraka
Njihov dan je ispunjen, od svanuća, pa do kasno u noć. Najmanje vremena imaju za spavanje, ali ne žale se.
- Imamo uvek slobodnog vremena, kao što imaju svi ljudi, kad to želimo - kaže kroz smeh Sava.
- Svaki slobodni trenutak provodimo sa decom i tu nalazimo vrhunac naše životne sreće i ljubavi.
- Radim primitivno, lemilicom "pišem vatrom" po drvetu, slikam ono što se traži i prodaje. Najviše su to satovi sa slikama slavskih svetaca, Bogorodice, Svetog Save, biblijskih motiva. Traže se i i istorijske ličnosti, od Karađorđa do Tita. Kad su deca u pitanju tu su satovi i ukrasi sa njihovim junacima Miki Mausom, Pajom Patkom, pčelicom Majom, Mašom i medvedom... - navodi Dragana.
Sava je, kako kaže, svaštar, majstorske rabote su ga od detinjstva zanimale. Kad god bih došao do nekog alata pokušavao bi da nauči njime da radi. Tako je bilo s aparatom za varenje. Trebalo je nešto u selu kod oca da se zavari, majstora nije bilo, ali je bilo aparata.
- Pokušao sam i napravio var kao da sam bio na nekom najboljem kursu. Počeo sam da varim za svoje potrebe, a kad su se tražili varioci u Alfi prijavio sam se i odmah dobio posao na određeno - priča Sava.
Dok se nije zaposlio u Alfi, gajio je sa ocem i Draganom organsko povrće u rodnom Milanovu. To i danas rade. Njihovo poljoprivredno gazdinstvo se nalazi u predelu netaknute prirode gde sve kao da je predodređeno za proizvodnju zdrave hrane.
- Zalivanje vršimo kap po kap i to bunarskom vodom, gde dodajemo prirodne elemente za prehranu bilja i tako smanjujemo potrebu za prskanjem.
Između leja stavljamo slamu, jer skuplja vlagu i na taj način sprečavamo bolesti i izbegavamo hemijske proizvode - navodi Sava.
Na svom gazdinstvu gaje pšenicu, kukuruz, povrtarske biljke, imaju i vinograd, a gaje dinje i lubenice. Od skora su počeli da se bave i pčelarstvom.
- Ljudi vole da kupuju zdravo povrće i lubenice. Puno njih dolaze u selo i kupuju ili im odnosimo na kuću. Na pijaci na manje prodajemo - ističe Sava.
Dragana svoje pirografske rukotvorine prodaje na vašarima, na seoskim slavama oko porti manastira i crkava, na turističkim manifestacijama...
- Vredni smo, nećemo ostati gladni, žedni, goli i bosi - kažu Stoilkovići.
