Narodna verovanja: Evo šta valja raditi na Veliku subotu
Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti posle Velikog petka - dana raspeća Isusa Hrista. Na poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.
Ovaj dan naziva se još i strasna subota, i posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hristosa i njegov silazak u Ad. Ona je deo strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.
Pravoslavna crkva i vernici veruju da je Hristos bio toga dana telom u grobu, a duhom u Adu, a u isto vreme na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.
Pročitajte još:
* Stari običaji pred Vaskrs: Znate li šta se radi na Veliku sredu?
* Vernici obeležavaju Veliki četvrtak: Danas se opraštaju gresi i najvećim grešnicima
Na taj dan je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan njegovog vaskrsenja.
U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv Crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno.
Jedna stvar koju bi valjalo ispoštovati na ovaj dan, a usko je vezana za narodne običaje je to da se u kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja obavezno farbaju u tamno crveno, crno ili "maste" u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju valja da boji isključivo ženska čeljad.
Ovaj običaj datira iz najranijeg hrišćanskog perioda, a ukoliko se ispoštuje, veruje se da će kuću narednih nekoliko godina čuvati od nesreće i "zlih sila".
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju se mese kolač vaskršnjak, okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.
U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.
U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada "maste", odnosno boje jaja u crveno. Farbaju ih tako što uliju vodu u lonac i u nju sipaju crvenu boju ili vrazilo. Zatim se zapali provlak voštanice pa se njom prave šare po jajima. Obično su to biljni motivi, sa predstavama Sunca, Meseca i krstića.
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti.
