Neće nam biti bolje ni posle ovih izbora
Zatvorena su biračka mesta, Srbi su se izjasnili, glasali. Za ovoga... Ili onoga... Ionako nije bitno... Jer, kada se prebroje svi glasovi i saopšte rezulati ma kakvi oni bili, stvari se neće promeniti. Ostaju isti ljudi, iste ideje, isti problemi. Novo kolo, stara sreća. Jer, dok Srbin kleti ne shvati da mu se život ne menja jednom u četiri godine na glasačkom mestu, već svakog dana u najobičnijim životnim situacijama, nema napretka.
Čitam ovih dana priču o Filipu Vukši. Ako ste zaboravili, to je onaj dečak zahvaljujući kome imamo obeležene noćne polaske gradskog prevoza na stanicama i koje je platio iz svog džepa. To je onaj momak koji se izborio da se poštuje red vožnje u gradskom saobraćajnom i ne preskaču poslednji polasci. To je ona ljudina koja iz dana u dan daje sve od sebe da bi Beograd i Srbija bila makar za trunku bolje mesto. Kad nešto ne valja - popravi. Kad ne može da popravi - prijavi. Piše peticije, organizuje ljude i trudi se da u svakoj mogućoj prilici uradi nešto za okolinu i ljude oko sebe. Jer, zapravo, na taj način radi u sopstvenom interesu. Jer je shvatio da je to jedini način da glasa za sebe.
Filip Vukša je sve ono što, nažalost, većina nas nije. Kulutran. Pametan. Odgovoran. I ono što je najbitnije - spreman da se bori za bolje danas. Jer bez boljeg danas nema ni boljeg sutra. On ne vodi kampanju, ne ide na konvencije, nema reklamu u sekciji za politički marketing. Ne daje lažna obećanja, ne priča velike priče i velike laži. On ne krivi političare što smo do guše u govnima. On nije prihvatio posao pod patronatom vlasti kada su mu prvom prilikom ponudili da ga skinu sa vrata.
On zapravo svakog dana pokreće neku novu akciju za bolji grad. Za lepši grad. Za civilizovaniji grad. Kad neće niko drugi, on hoće i sam. Jer zna da mu niko drugi život neće učiniti boljim osim njega samog. Jer zna da u Srbiji ko čeka, taj nikad ne dočeka. Jer je shvatio da dok su nam kafići puni, a kontejneri prazni i đubre na ulici, nema boljeg života. Jer je shvatio da dok su nezadovoljni na internetu, a ne na ulici, društvo ne može da napreduje.
Filip Vukša je tako postao svojevrsna paradigma srpskog društva. Ono što bi trebalo da budemo, a nismo. Zato bi bilo bolje da nam ovaj mladić bude ogledalo u kome ćemo se ogledati i svetionik u ovim turobnim danima. I umesto mlaćenja prazne slame na izborima, možda za početak bude dovoljno i da samo đubre bacamo u kantu i komšiji umesto psovanja majke poželimo dobar dan.
