Kako je Brus Li postao Zoran
Zamislite da se dete zove BRFXXCCXXMNPCCCCLLMMNPRXVCLMNKSSQLBB1116, kako je svojevremeno u znak protesta što se država meša u njihovo roditeljsko pravo, jedan švedski par nadenuo ime svom čedu. Ako se već neki roditelji ne drže latinske izreke da je ime znamenje (Omen est nomen), onda je tu država da spreči roditeljsku nepromišljenost pri izboru imena.
Ekscentrični roditelji ne misle na to kako će im dete, recimo s imenom Sandokan, biti primljeno u društvo vršnjaka kojima je idol Stiv Džobs i njegova jabučasta imperija i hoće li ime junaka italijanske serije koju su oni u mladosti rado gledali, predstavljati psihološki teret s kojim mališan može da izađe na kraj samo ukoliko sam sebe preimenuje.
U Srbiji će to moći da uradi kada napuni 15 godina, pod uslovom da ima sposobnost rasuđivanja. Iako još maloletni, za ovu nameru roditeljsko prisustvo im nije potrebno. Da su napravili dobar odabir imena, a ne samo što su jurili originalnost, ne bi im dete samoinicijativno odlazilo kod matičara s jednom jedinom namerom - promeniti sopstveno ime.
Za originalnost 28.000 evra
I dok je ranije tradicija bila da unuk nasleđuje ime svog dede ili nekog drugog uglednog i voljenog pretka, sada se svet toliko pokondirio da imena budu što originalnija. Na bogatom zapadu, gde drugde, osnovana i firma koja zbunjenim roditeljima nudi da umesto njih izabere ime koje će biti jedinstveno. U Švedskoj je osnovana firma Erfolgsnjell koja sa timom stručnjaka za pozamašnu sumu novca nudi unikatno ime za bebu. Za tričavih 28.000 evra tim pravnika, prevodilaca, istoričara osmisliće vam jedinstveno ime, zašta im treba sto sata rada.
Dečko koji se zvao Brus Li, po glumcu i najpoznatijem junaku istočnjačkih borilačkih veština, tako jedva je dočekao da ovo pravo iskoristi i uzme ime Zoran. Jedno obično, neupadljivo, i sedamdesetih godina među dominantnijim imenima u Srbiji.
Koliko je lično ime važno, evo jednog primera iz komšiluka koji je koštao i para i vremena. Nije od skorašnjeg datuma, ali je zanimljiv, jer se radilo o Nevenki Tuđman, ćerki Franje Tuđmana, tvorca savremene hrvatske države.
Zamislite njen šok, ali i konsterniranost nacije zadojene domoljubljem, čistim hrvatskim zrakom u konzervama i odbranom Pavelićeve istorijske uloge, kada su čuli da se ćerka njihovog predsednika prvobitno zvala po jednoj partizanskoj ofanzivi u Drugom svetskom ratu!
Ne može Fejsbuk, Anus, Đavo, Nutela....
Zbog "maštovitih" roditelja, Francuska je zabranila da se dete nazove Nutela, po poznatom kremu. Japanci da se Akuma, što u prevodu znači - đavo. Meksiko je na listu zabranjenih imena uvrstio Fejsbuk i Robokap, a Danska - Anus. Australijske vlasti smatraju da je Burger King prihvatljivo za naziv brze hrane, ali ne i za ime deteta.
Džaba što je sud presudio da joj je raznim pisanijima "Feral tribjun" naneo duševni bol, u slučaju Sutjeske, Nevenka nije dobila za pravo. Sudu je, kaže se u presudi, bilo očigledno da se radilo o satiri lista koji je i inače bio poznat po svojim humorističko-satiričnim prilozima.
Do smeha nije bilo srpskom pozorišnom reditelju srednje generacije Kokanu Mladenoviću kada mu je ministar kulture Ivan Tasovac na tvitu odbrusio da se on u stvari zove Sandokan.
Podsetimo se tih prepucavanja:
"Nije u redu kada ministar oslovljava ljude po nadimku. Izvinjavam se Krletu kao i Kokanu čije je ime Sandokan Mladenović. Neće se ponoviti" , tvitnuo je Tasovac.
"Moje pravo ime je Kokan Mladenović, a ministar Tasovac podjednako ne poznaje radnike u kulturi kao što ne poznaje ni kulturu samu", odgovorio je reditelj, rodom iz Niša...
Ipak, u prijavi zbog Mladenovićevog oštrog jezika prema režimu Aleksandra Vučića, policija je, a valjda ona ima pristup dokumentima, prijavu naslovila na - Sandokan Kokan Mladenović.
Njegove kolege, takođe deo prve garniture srpskih pozorišnih reditelja, imali su više sreće sa roditeljskim inovacijama. Osim što su pamtljiva njihova imena originalošću prizivaju sliku porodičnog okruženja u kojem dominiraju roditelji s duhom. Teško je zamisliti da su Nikita Milivojević, Gorčin Stojanović ili Jug Radivojević bili u iskušenju da promene lično ime.
Neka imena su vremenom nestala, neka su ponovo postala popularna, ali je uvek najteže sa onim prvim, rodonačelnicima. Teško je znati da li su prekor sredine doživeli roditelji Slobodana Jovanovića, velikog pravnika, pisca, univerzitetskog profesora, predsednika izbegle vlade u Londonu, kojeg istoričari beleže kao prvog Slobodana među Srbima. Sa ove distance, mogli bi da stvorimo sliku da su njegovi roditelji želeli da svom sinu imenom usade osećaj za slobodu kao imperativu u ljudskom bitisanju.
Ali kada je jedna majka, zadojena velikim poštovanjem prema Gavrilu Principu, želela svom sinu da da ime Princip, otac nije hteo ni da čuje. Džaba je bilo njeno objašnjenje da je principijelnost jedna od bitnih ljudskih vrlina i da bi drugari mogli da ga dozivaju sa - Prinče! - otac je ostao neumoljiv. Majčina iluzija da bi kao slavni Jovanović i njen prvenac mogao da bude prvi Princip među Srbima, raspršila se banalnim poređenjem oca da bi u tom slučaju sinu mogli dati i ime - Šifonjer.
Najpopularniji Milica i Nikola
Milica, Ana, Anđela, Jovana i Teodora su poslednjih godina najzastupljenija ženska imena u Srba. Jelena je već decenijama u samom vrhu, ali su kratka imena poput Una ili Sara počele da odnose prevagu.
Kod dečaka je to ime Nikola, a zatim slede Luka, Stefan, Marko, Lazar i Aleksandar. Retko ko danas daje sinovima nekada popularna imena Dragan i Zoran, ali se zato je sve zastupljenije ime najboljeg svetskog tenisera Novaka Đokovića.
