Evropski san podno Peštera
Kada se pre deset godina vratio iz Nemačke i Danske, gde se nije snašao jer je morao da čuva tuđe ovce i čisti tuđe štale, Mersudin Omerović (40), tada 30-godišnjak iz zaseoka Nadumci u MZ Crkvine kod Tutina, čvrsto je odlučio da hleb i bolji život više ne traži po belom svetu, da za svagda ostane u svom rodnom kraju, da se posveti stočarstvu i da bude svoj gazda na svom imanju.
Danas, deceniju kasnije, Mersudin je među najboljim stočarima na Pešteru, po mnogima i jedan od najboljih u Srbiji.
Stado Omerovića trenutno broji 500 ovaca, dvadesetak koza, deset krava i isto toliko junadi, ovog proleća očekuje "priliv" od bar 700 jagnjadi... Ima solidnu farmu, novu kuću i svu potrebnu poljoprivrednu mehanizaciju. Njegov stočni fond i "ranč" vrede od 300.000-400.000 evra.
- Za sve što imam zaslužni su moja majka Safija, pokojni otac Hajro i moja odlučnost da iskoristim potencijale mog rodnog kraja. Puno mi pomažu supruga Dževa (32) i deca Šerif (14), Fatima (12), Hajro (8) i Sead (7). U pravom smislu mi smo porodična farma, svako radi sve, čim stignu iz škole deca se hvataju nekog posla, pomaže i majka Safija koja gazi 86. godinu života, još je vitalna, još dobro vidi i još lako izatka i najbolji ćilim - priča Mersudin.
Iz inostranstva se vratio sa 2.000-3.000 evra u džepu, mogao je da kupi najviše desetak ovaca.
- Tada je na scenu stupila moja majka Safija, koja je iz šteka izvadila svu ušteđevinu godinama sticanu tkanjem ćilima za probrane kupce, pa sam, umesto deset, kupio 30 ovaca, već sledeće godine udvostručio sam stado, pa naredne utrostručio... Tako je sve krenulo - priča Mersudin.
Imao je i maksimalnu pomoć države: za štalu je dobio bespovratni kredit, dobio je i besplatnu veterinarsku pomoć, pošto mu je sva stoka umatičena ovog proleća dobiće državni podsticaj od 40.000 evra...
- Trenutno sam u dilemi da li da povećavam stado ili prodam svu jagnjad, najverovatnije ću zadržati 10 do 20 odsto podmlatka, a ostalo ću isporučiti drugim manjim farmerima. Teško je bez dodatne radne snage imati kontrolu nad stadom većim od 500 ovaca. Ne žalim se, krvavo se radi, ali se lepo i zaradi, što je najvažnije, nikome osim mojoj Dževi ne moram da polažem račune - naglašava ovaj ugledni farmer.
U razgovor se uključuje i Mersudinova majka Safija koja lepo februarsko vreme koristi da na suncu, ispred kuće, pripremi vunu za novi ćilim koji će započeti u martu...
- Još mogu da u glavi iskreiram i na razboju realizujem svaku zamišljenu šaru, moje ćilime još traže kupci širom bivše Jugoslavije i u Evropi, čak i neki stranci. Ne mogu više kao ranije, ali za prijatelje godišnje izatkam po dva-tri ćilima. Mnogo mi znači što mi je Mersudin ovde, što su uz mene stalno snaja i unučad... Mi smo imali sreće i pomalo pameti. Sad mogu mirno da umrem - ističe Safija.
Mersudinova supruga Dževa kaže je da je u početku bilo teško jer su ovce i krave muzli ručno:
- Sad više ovce ne muzemo, prodajemo samo jagnjad i vunu, a mužu krava obavljamo mašinski... Obaveza je mnogo, ustajemo u pet ujutru, ležemo kasno, ali nađe se vremena i za odmor. Deca su dobri đaci, a najvažnije je da budu pošteni i dobri ljudi...
Nagrade i planovi
Mersudinova kuća puna je diploma i priznanja. Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i raznih agrarnih udruženja obišao je, kaže, pola Evrope, a 2010. godine proglašen je za Pro-agro lidera Srbije, na raznim takmičenjima i sajmovima predstavljao je Srbiju u Italiji, Švedskoj i Francuskoj...
- Stalno učim, pratim najnoviju poljoprivredno-stočarsku literaturu, znam malo i nemačkog, pa po neku brošuru ili savet dobijem i iz ove zemlje. Uzor su mi stočari iz Švajcarske i Danske. Imam puno planova, možda ću se okušati i u proizvodnji zdrave hrane - veli ovaj uzorni domaćin.
