Ajmo, Srbijo, glasaj: Ko će da nosi mrtvu porodicu na duši?
Vest da je tročlana porodica u Beogradu pronađena mrtva i da je razlog njihove smrti glad - predstavlja vrh ledenog brega ove političke utopije zvane država Srbija.
Mislite da je ovaj slučaj usamljen? Pitate se koliko takvih porodica ima u Srbiji? Reći ću vam, a da ne navodim tačne brojke: mnogo... I bojim se da ćemo za njih tek da čujemo. A bojim se da za mnoge nikad nećemo ni saznati.
Ne ulazeći uopšte u to ko je ova porodica, a kažu da je reč o starijem bračnom paru i njihovom nervno obolelom sinu, verujem da je reč o tri ljudska života koji su mogli da budu sačuvani da je neko (bilo ko!) upozorio nadležne, da su ti nadležni radili svoj posao i da se za 20 godina, koliko mediji javljaju da je prošlo od kako im je neko ušao na vrata, moglo pomoći toj porodici.
Ne, državi Srbiji i svim njenim službama sada (ali i oduvek) mnogo je bitnije da raspiše vanredne izbore, da narod pokaže poverenje vladajućoj garnituri, pa da oni "legalno i legitimno" nastave da nas izgladnjuju do smrti...
Stvarno, ljudi, mnogo je bitnije da se na svake dve godine raspisuju izbori koji koštaju na milione dinara i da se posle izbora kuka kako u državnoj kasi nema dovoljno novca da se izdvoji za socijalna davanja...
Nemojte da vas lažu: dokle god politika bude ispred socijale, u Srbiji će narod ispaštati. I umirati od gladi.
Ali će, što je još interesantnije, glasati. Izlaziti na izbore. Jesti botovske sendviče i banane i paradirati na predizbornim skupovima.
I pre će u bedi i siromaštvu dići ruku na sebe nego da ovima, što se slikaju i uveravaju nas da su ovi izbori neophodni Srbiji, kažu da te pare što će sebi da stave u džep bace gladnom narodu iz autobusa i džipova kojima idu na kampanje... I da se nadaju da u narednom periodu nijedna porodica neće umreti od gladi jer previše toga naši političari već nose na svojim dušama. Ako je ikome za utehu, valjda će to tamo "gore" stići jednog dana za naplatu... samo ne u parama...
