Ljudi bez vere su lak plen
Sedam decenija verskog života Srba u Hanoveru značajan je jubilej i za Srbe i za grad Hanover, krunisan podizanjem hrama Svetog Save izgrađenog u vizantijskom stilu i nizom kulturnih događanja. Sveštenik Milan Pejić, protoprezviter-stavrofor, paroh hanoverski od 26. decembra 1976, priča o početku verskog života Srba u glavnom gradu Donje Saksonije.
- Porodica Klimenta Kosarčeva u Hanover se doselila 1902, a familija Jovanović sa dvoje dece po završetku Prvog svetskog rata. Posle završetka Drugog svetskog rata tu su ostali mnogi ratni zarobljenici, ali i žene i muškarci koji su za vreme rata dovođeni na prisilni rad. Kasnije su im se pridružili zarobljenici iz osnabričkog oficirskog logora. Živeli su u nekoliko izbegličkih logora, a mnogi od njih našli su zaposlenje u tzv. MSO jedinicama kod engleske vojske. Prvi sveštenik, jeromonah Dositej Obradović (imenjak čuvenog srpskog prosvetitelja i filozofa), našao se među zarobljenicima. Posle njegovog odlaska u Ameriku 1952. nasledio ga je protojerej Toma Lilić, vojni sveštenik za sve pravoslavce engleske vojske na severu Nemačke - priča otac Milan.
Ostvaren san o hramu
Protojerej Lilić služio je u kasarnama kao vojni sveštenik, a od 1952. i za civile u tzv. Di-Pi logorima.
- Vernici su sa ocem Tomom veoma brzo počeli da prave planove za gradnju Crkvenog centra, za koji je trebalo 120.000 maraka. Morali su da imaju račun u banci, a uslov je da budu registrovani, pa su to posle Osnivačke skupštine održane na Vidovdan 1958. i učinili. Posle oca Tome Lilića koji se upokojio 1973, došao je jeromonah Metodije Lazić, a kada je on otišao na službu u Švedsku, parohija u Hanoveru poverena je meni - kaže naš sagovornik.
Proslava jubileja i u maju
- Veoma mi je žao što za svečanost u petak nismo u mogućnosti da pozovemo sve naše ljude i vernike jer imamo mnogo gostiju čak i iz drugih gradova. Mi ćemo jubilej sa vernicima proslaviti 8. i 10. maja, a do tih datuma imaćemo još niz događanja posvećenih ovom značajnom događaju - kaže hanoverski paroh.
Već za vreme jeromonaha Dositeja Obradovića Srbi su u Hanoveru izdali oko 100 crkvenih i svetovnih knjiga. Izdavačku delatnost vodio je Ratibor Đurđević, a finansijsku pomoć dobijali su od Hrišćanske zajednice mladih ljudi u svetu. Godine 1958. Crkvena opština je počela da izdaje parohijski "Glasnik".
- Od Evangelističke crkve 1960. dobili smo kapelu Sv. Ane u centru grada pored Krojckirhe koju smo 35 godina koristili besplatno. Odluku da gradimo crkvu doneli smo 1988. Zemljište smo kupili u maju 1991, a dve godine kasnije počeli smo da gradimo crkvu i Svetosavski centar. Prvu liturgiju 7. maja 1995. služio je tadašnji vladika niški Irinej, sadašnji patrijarh srpski. Hram je 1. juna 2000. osveštao blaženopočivši patrijarh srpski Pavle - seća se hanoverski paroh.
Hram je građen uz velike materijalne probleme.
- Dva miliona maraka ogromna je suma. Pored dobrovoljnih priloga vernika i 250.000 maraka koliko su nam poklonili Evangelistička crkva i Rimokatolička biskupija iz Hildeshajma, digli smo i tri kredita od 1.270.000 maraka. Jedan je upravo otplaćen, drugi će biti otplaćen za tri, a treći za pet godina. Danas se krećemo oko pozitivne nule.
Ikone umesto Titovih slika
Vi ste paroh hanoverski skoro četiri decenije. Dosta ste radili i na integraciji i zbližavanju sa domaćim stanovnistvom i lokalnim institucijama.
- Uvek se može i bolje. Imao sam podršku naroda i mnogo istaknutih pojedinaca. Za postignuto su zaslužni i moji prethodnici. Samo sam nastavio ono što su oni počeli. Član sam Integracionog odbora pri gradskoj skupštini i više crkvenih asocijacija u gradu. Neki ljudi znaju da kažu da sam ovde besplatni ambasador Srbije i drugih srpskih zemalja. Nije to politika. Sve je u duhu naše vere, jer svi smo mi ljudi Božji, a samim tim braća i sestre.
Mešoviti hor
- Srpska škola je počela da radi 1958, a prvi učitelj bio je Ljubinko Kovačević. Sa radom je prestala njegovom smrću 1974. Moja supruga Ivanka i ja obnovili smo rad škole 1977. Hor je 1958. osnovao Ljubinko Kovačević, a stubovi hora bili su pored njega, njegova supruga Magdalena i njihovi sinovi Petar, Dragan i Pavle. Hor je 1977. uz pomoć muzikologa Andrije Jakovljevića i dr Karla-Fridriha Vaka prerastao u mešoviti hor u kojem su pored Srba pevali i Nemci, evangelisti i katolici. Uz pomoć kompozitora Vladimira Milosavljevića 1992. osnovali smo mešoviti hor "Sveti Simeon Mirotočivi" koji i danas postoji. Kolo srpskih sestara osnovano je 1981. a folklorna grupa Srbija godinu dana kasnije - priča otac Milan Pejić.
Jednom ste slikovito rekli da je prva generacija gostujućih radnika na zidovima vešala Titovu sliku, druga sve češće ikone, a treća ukrase iz Ikee.
- Posle Titove smrti počele su i njegove slike da nestaju u stanovima tzv. gostujućih radnika. U to vreme, našim ljudima sam poklanjao ikone. Danas neki od njih u kućama imaju male kutke za molitve. Srbi u Nemačkoj često slave nemačke praznike. Znanje srpskog jezika i muzika nisu dovoljni za očuvanje identiteta. Zemlji domaćina odgovara asimilacija, ali mi se moramo više angažovati da sačuvamo identitet naše mlađe generacije, a tu se osim srpskog jezika i muzike podrazumeva vera i slavljenje pravoslavnih praznika.
Na predstojećem obeležavanju jubileja 26. februara ugostićete i značajne predstavnike grada i drugih crkava.
- Gradonačelnik Stefan Šostok je crkveni čovek i njegov dolazak nam mnogo znači. Reći ću mu: "Hvala što ste došli." Drugim crkvama, a naročito Zemaljskoj evangelističkoj crkvi i Katoličkoj biskupiji Hildeshajm, zahvaliću za pomoć koju su nam pružali svih ovih 70 godina, ali i za razumevanje koje su teških, ratnih devedesetih godina pokazali i prema nama ovde i prema našem narodu u otadžbini.
Veronauka i kurs kuvanja
Svetosavski centar sve više postaje centar okupljanja Srba.
- Rado bismo osnovali muzički ansambl, organizovali kurseve kuvanja i pokrenuli socijalno-pravnu službu. Biblioteka je nedovoljno iskorišćena jer nemamo nikog ko bi o njoj brinuo. Imamo i besplatan kurs srpskog jezika za odrasle. Za odrasle imamo subotom uveče časove iz veronauke - kaže otac Milan, koji je zagovornik otvaranja pravoslavne gimnazije, poput onih u Zagrebu i Budimpešti.
