Zazidali bunare stradaju fasade
Veles, gradić u centralnoj Makedoniji se nalazi gde je nekad bilo more. Slana voda i danas izbija na površinu i zadaje glavobolje meštanima određenih naselja i delova Velesa. Pogotovo žiteljima naselja Soleno češmiče blizu nekadašnje fabrike Vila Zora.
Ime Soleno češmiče postoji odvajkada, a razlog zašto je dobilo to ime prenosi se sa kolena na koleno, pa tako i mladi znaju da je tu nekada postojalo more, a mogu ga i okusiti, jer u tom delu grada voda koja teče u kućama i danas je slana.
Mahalska česma iz koje je nekada, isto tako tekla slana voda, već dvadesetak godina je zazidana, ali je ostala legenda o njoj.
Obeležje mahale
- Voda u ovoj mahali oduvek je bila slana. Na česmi su nekada ljudi prali ruke, a žene veš. Zanimljivo je bilo da koliko god bi nasapunjali ruke ili žene veš, voda se ne bi penila i nije bilo sapunice. Iako je iz nje tekla slana voda, mahalska česma je predstavljala svojevrsno obeležje mahale, i ne znam kome je i zašto pre dvadesetak godina palo na pamet da je zazida - kaže Dragan Matev.
On je jedan od starijih žitelja ovog dela Velesa. Svedoči da je nekada svaka kuća, bez izuzetka, u dvorištu imala bunar sa slanom vodom. Većina ih je kasnije zazidala ili napunila kamenjem. Takav slučaj je bio i u kući Brezevih. Bunar se nalazio usred kuće, pa su oni postavili cevi da bi se voda izlivala, prekrili ga, ali od slane vode sada im se roni deo zida, pa su morali da renoviraju celu kuću jer im je slana voda ozbiljno oštetila dom.
Jedan od retkih Velešana koji je sačuvao bunar je prvi komšija Brezevih, Dragomir Lazarević. On objašnjava da se so, kada se uzme gutljaj vode ne oseti odmah, već se njen ukus pojavljuje posle dvadesetak sekundi.
- Kuća u kojoj živim sagrađena je 1850. godine, a od tada, prenosilo se sa kolena na koleno, postoji i bunar. Dubok je oko osam metara, leti je plitak, zimi raste, a u martu voda dostiže najviši nivo. Ne koristmo je ni za šta. Cveće sa njom ne smemo zalivati jer od soli odmah uvene, a ne smemo ni dvorište da peremo jer se uništava i roni cement. Ostavili smo ga da "radi" kako ne bi smo kao druge komšije, koji su ih zatrpali, imali problema. Oni koji su zazidali bunare sada muku muče jer im slana voda izbija na drugim mestima i uništava kuće. Zato su nam stručnjaci preporučili da ga ne zatrpavamo - kaže Lazarević.
Emilija se iznenadila
Pre nekoliko godina u ovu mahalu se doselila Emilija Velkovska Sazdov. Kupila je kuću u ulici Ljuben Vesov i nemalo se iznenadila kada je u dvorištu otkrila da ima bunar, ali sa slanom vodom. Meštani su joj objasnili da to nije retkost i umirili rečima da sve kuće u tom kraju imaju slanu vodu.
- Bilo mi je čudno kada sam otkrila da je voda u bunaru slana. Ne mogu ni za ništa da je koristim, ali je interesantno da imam "vodu sa ukusom". Nemamo nameru da zatrpavamo bunar, neka ga, neka stoji, voda je uvek dobrodošla - kaže Emilija.
- Pre više od pet miliona godina, na teritoriji današnje opštine Veles i širem regionu, postojalo je more. Zbog kasnijih orogenih kretanja, odnosno uzajamnog delovanja unutrašnjih sila, došlo je do nabiranja kore, povlačenja mora i stvaranja novih morfoloških struktura. Isparivanjem vode dolazilo je do taloženja soli iz morske vode. Kasnije su ovi tereni, solišta u laporovim sedimentima, peščari i glinice dobile brdovit karakter, da bi danas tokom geoloških procesa došlo do pretaloživanja tih sedimenata i pojave slanih izvora - kaže geolog Ljupče Kulakov.
Česta pojava
Šereti u šali vlasnicima kuća sa slanom vodom predlažu da naprave bazene i naplaćuju ulaz za kupanje "u moru", a drugi vele da je isplatljivije da u njima gaje i prodaju morske ribe.
Slana voda u Velesu ne izvire samo u delu grada Soleno češmiče. Sreće se i na Teće, Buzanu, ali i sa leve strane grada, blizu Turske škole. Geolog Ljupče Kulakov kaže da je ova pojava veoma česta u oblasti Ovče Polje, koje počinje istočno od grada.
