"Prostitutke poštenije od političara"

Naš zadatak je da se borimo protiv gluposti raznih predstavnika vlasti i opozicije, protiv patetike i nedoslednosti. Sticajem okolnosti u svim vestima je najzastupljeniji taj gospodin Aleksandar Vučić, pa ispada da je on naš glavni junak, kaže za naš list Zoran Kesić, novinar i autor kultne emisije "24 minuta".

A. Čukić

Vreme obmana: Zoran Kesić

Mnogi je smatraju jedinom koja kritikuje vlast, temama pogađa pravo u centar i pitaju se "kako oni smeju" da kritikuju vlast kojoj sa televizija na nacionalnim frekvencijama uglavnom stižu samo hvalospevi. Pauza u emitovanju "24 minuta" otvorila je pitanje o cenzuri, ali njihove sjajne ideje, satira i humor, kaže Kesić, vraćaju se na TV ekrane u martu.

Mnogo je komentara na račun "24 minuta". Pošto ste među retkima koji kritikuju režim, neki misle da je u pitanju dogovor sa vlastima da budete neka vrsta ventila za razočarani narod?
- Emisija je nastala iz želje mog kolege Saše Saničanina, ekipe Njuz.neta i moje lično, uz sve ostale vredne ljude oko nas. Radimo po uzoru na slične emisije Džona Stjuarta i Stivena Kolbera i od starta se trudimo da bude kritička, aktuelna, duhovita i sa našim jasno iskazanim stavom o svakoj temi koju obrađujemo. Ako naša kritika ne bi bila jaka, onda naša emisija ne bi imala smisla. Iz toga dolaze teorije zavere, sa pitanjem - a kako oni smeju? Želim da živim u državi u kojoj nije hrabrost ovo što mi radimo, već normalna, poželjna i očekivana stvar.

Prati vas i glas da ste jedina emisija koja ozbiljno dira u politička pitanja?
- Ponosan sam na svoj tim, ali je pretenciozno da kažem da smo jedina ozbiljna politička emisija. Možda smo samo malo vidljiviji, jer preko satire i humora obrađujemo bitne teme, a taj humor je zgodna prečica do pažnje ljudi. U formi šale i sprdnje govorimo ono što je kao "zabranjeno voće" za gledaoce, o čemu će sutra pričati prijateljima. Tako smo stekli oreol onih koji smeju što drugi ne govore javno.

S ekipom Njuz.net obilazite gradove po Srbiji i promovišete knjigu "Prava istorija sveta". Sale su prepune, šta vas ljudi pitaju?
- Šokiran sam reakcijama. Gde god se pojavimo, kao da su došle rokenrol zvezde. Ne mogu da kažem da mi to ne prija, ali to što radimo ne traži tu vrstu popularnosti, a eto, dobili smo je. Izgleda da ljudima fali neko ko će otvoreno da govori ili se šali sa tabu temama i tabu ličnostima. Zato dolaze da nas vide kao neke cirkuske atrakcije.

Ko vam je omiljeni lik za "obradu"?
- Svakako je najzahvalniji Vučić, jer je najprisutniji u našim životima, vestima, pa i snovima, kao neki Gospod Bog sveprisutni. Ali, i cela ta galerija likova oko njega, kao vrhovnog božanstva, izuzetno je zahvalna za obradu. Tu imamo one koje mu se dodvoravaju, kao što su Vulin, razni Stefanovići i Gašići, a ima i onih koji to isto rade, ali hoće da ispadnu kul jer su procenili da je to možda bolje za neka buduća vremena, poput Zorane Mihajlović. Potpuno druga priča je Tomislav Nikolić.

A on...
- On je u poslednje dve godine rapidno ostario, posenilio, i ajde da kažem, izlapeo. Nemoguće je da predsednik jedne države daje izjave na nivou osnovca. Na kažem da je ranije bio Bog zna kako bistar, ali je katastrofalno da, recimo, govori o genetskom kodu i kaže "ako bi se digli iz grobova naši preci oni treba da prepoznaju u tom malom Srpčetu koje vide, da je to Srbin". On to kaže da će se preci dići iz grobova? Podseća se svog prvog posla? To prevazilazi i našu satiru. Baš kao i ono pominjanje žutih ljudi pred premijerom Kine.

Pa kakve su vaše prognoze za predstojeće izbore?
- Voleo bih da što više glasova ode opozicionim strankama, a da ovi beli listići i crtači shvate da ne treba da se ponašaju kao razmažena deca. Posle crtanja čiča Gliše, nema kajanja i kukanja. Od kako sam stekao pravo glasa išao sam na izbore, jer to doživljavam kao obavezu prema društvu, državi i porodici, iako često moram da zaokružim onog za koga smatram da je manje zlo. Hajde da vidimo šta će se desiti ako glasaju ovi što se prenemažu, "krug dvojke" i ta tzv. Druga Srbija i zaokruže nekog ko nije ovaj koga po vazdan ogovaraju.

Zbog čega se ljudi u Srbiji više ne smeju?
- Malo su ubijeni u pojam, izgubili nadu, a možda su izneverena i njihova velika očekivanja koja su imali mnogo puta od 2000. godine do danas. I ja sam izgubio nadu, i meni je ovo što radim ventil i beg od potpunog utapanja u amorfnu masu bezidejnosti i bezvoljnosti.

Kažu mnogi - čekam Kesića u nedelju da se dobro ismejem, pa od ponedeljka u rudnik.
- Ljudi su svesni u kakvoj laži živimo, a mi samo formulišemo osećanja naših gledalaca. Živimo u vremenu gde je potrebno dokazivati očigledno, da je laž - laž, šlihtanje - šlihtanje, a bezobrazluk - bezobrazluk. U emisijama stvari nazivamo pravim imenom.

Onda bi politiku trebalo zvati šoubiznisom, a političare glumce željne slave, kamera, pažnje...
- Političari su sve više šoumeni. Svaki njihov potez napravljen je sa ciljem da dobro zvuče i izgledaju pred kamerama i u očima budućih glasača. Odavno sam izgubio iluziju da su političari, barem ovi naši, u politici zbog ideala i iskrene želje za boljitkom društva. Oni su prosto pragmatični, pa nije problem da nacionalista postane ubeđeni Evropejac, niti da levičar postane ortodoksni pravoslavac i krsti se svakih pet minuta, ako je procenio da to donosi glasove. To nisu ideali već političko kurvanje. Izvinjavam se prostitutkama.

Tu je i drugačiji sistem plaćanja?
- Da. Kurvi plaća samo korisnik njenih usluga, a ovima plaćamo svi. I političke kurve se ponašaju kako vetar duva i okolnosti nalažu. Obući će kostim medicinske sestre, podignuće tri prsta, staviće zvezdice EU. Nije problem. Kako klijent, u našem slučaju Evropa kojoj kao težimo, zahteva, tako ćemo se ponašati. U stvari, nije cilj čak ni EU, već fotelja i ostanak na vlasti.