Ikone sa pečatom duše
"Dok iscrtavam ikonu, lik svetitelja, moje misli su ophrvane samo njegovim očima, pogledu koji nije od ovog sveta, crtama lica koje zrače miloštom i dobrotom" kaže slikar, ikonopisac Nenad Despić dok stoji pred ikonostasom crkve brvnare u selu Bijela, zadužbini bratstva Tasića i ostalih familija koje su živele ili žive u tom mestu.
Despić dok zamišljeno gleda ikonu Isusa Hrista, kome je hram posvećen, naglas razmišlja:
- Ikone nastaju uz molitvu i miris tamjana ali dok sam u tom svetu, kad odem da radim neki drugi posao, misli o svecima su mi pred očima, kad zažmurim, vidim i ono što sam dosad na ikoni naslikao, ali i ono što je ostalo, kao da se moje delo tvori od dva komada - priča Despić.
Iako se slikari pri crtanju ikona moraju pridržavati strogih crkvenih kanonskih pravila, na njima ostaje i njihov pečat.
- To je pečat naše duše, umetničkog nadahnuća, onog u nama slikarima skrivenog i ličnog, talenta i onog čega i nismo svesni dok slikamo, a to doživimo tek onda kad naše rukotvorenije bude završeno.
Slikar iz Višegrada je na molbu Starešinstva bratstva Tasića naslikao 17 ikona na ikonostasu, a taj posao bio je završen do Velike Gospojine prošle godine i Sedmog sabora Tasića kod hrama.
- Zanimljivo je da ova crkva od brvana starih više od stotinu godina ima toliko ikona što govori koliko su članovi ove familije želeli da u svom rodnom selu imaju hram kojim će se ponositi - primećuje Despić.
Umetnik koji je naslikao i ikone za hram Svete Trojice u Rogatici kaže da je, pre nego što je započeo posao, došao u crkvu brvnaru u Bijeloj da "oseti miris i boju lučevog drveta" i ambijent kome celi ikonostas mora da se prilagodi.
- Trebalo je svete slike prilagoditi neobičnom izgledu hrama, uklopiti ih u atmosferu prostora i da to sve deluje kao jedna neraskidiva celina - navodi Despić.
Ovih prazničnih dana umetnik je prvi put video sve ikone uklopljene u ikonostas od drveta. Dugo je gledao jednu po jednu, zagledao se u oči svetaca, dodirivao rukama boju, grebao je prstima, primicao se i izmicao.
- Upečatljiv je nepatvoreni lik Isusa Hrista na vrhu ikonostasa čije oči prate vernika na bilo kom mestu u hramu se nalazio - objašnjava Despić.
Iskonski strah neimara
Na pitanje zašto je tek posle pet meseci došao da vidi ikonostas sa ikonama koje je izobrazio, Despić je podsetio na pripovetku Ive Andrića "Most na Žepi" u kojoj, na kraju gradnje mosta "u vrletnom kraju", neimar odlazi ne okrećući se.
- Po mom mišljenju, svaki umetnik je svestan da je njegovo delo moglo da bude mnogo bolje i lepše i pribojava se samokritike - zaključio je Despić.
