Od Bele Crkve do Ban Ki Muna
Na "Forbsovoj" listi najuticajnijih mladih ljudi iz oblasti politike do 30 godina našao se i Srbin Dejan Bojanić (25), koji je od 2012. u kampanji generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna "Inicijativa za globalnu edukaciju".
Osim toga, član je upravnog odbora Evropskog omladinskog foruma, preko kojeg zastupa mlade ljude u Evropskoj uniji, Savetu Evrope i Ujedinjenim nacijama. Dejan je, inače, iz Bele Crkve, završna je godina na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a trenutno radi u Stokholmu, u organizaciji za zaštitu dečjih prava "Save the children".
Otkud tako mlad čovek u timu prvog čoveka UN?
- Rano sam počeo da se bavim društvenim razvojem i vredno radio na tome. To sam radio iz hobija, u nekim situacijama iz bunta, kao i iz strasti za pozitivnim društvenim promenama. Tim saradnika generalnog sekretara UN je to umeo da ceni i izabran sam za jednog od 15 mladih savetnika pri kampanji Ban Ki Muna koja ima za cilj promovisanje kvaliteta obrazovanja. Bavio sam se osnaživanjem kapaciteta omladinskih grupa i predstavljao glas mladih u pregovorima sa donosiocima odluka. Mandat koji trenutno držim u Upravnom odboru Evropskog foruma mladih je izabran na skupštini 99 evropskih asocijacija mladih koje okupljaju stotine hiljade članica do kojih dopirem i čije stavove prezentujem.
Ko vas je preporučio za tako zahtevne zadatke?
- Preporuka za svaki moj naredni korak bilo je iskustvo koje sam sticao na prethodnom. Na poziciju člana Upravnog odbora Evropskog foruma mladih doveli su me rezultati koje sam ostvario kao jedan od rukovodioca evropske platforme učenika pod nazivom OBESSU. Za člana omladinske grupe koja radi pri kampanji Ban Ki Muna izabrala me je grupa stručnjaka iz agencija i programa UN koji se bave obrazovanjem - reč je o stručnjacima iz Unicefa, Uneska i drugih tela UN-a koji su prepoznali moj rad i uticaj.
Kako je izgledao vaš put od Bele Crkve do Njujorka?
- Od Bele Crkve do Njujorka došao sam volontiranjem - prvo u đačkom parlamentu belocrkvanske gimnazije, a onda i u omladinskim nevladinim organizacijama Srbije i Evrope. Na taj način sam sticao obrazovanje na netradicionalni način u Srbiji, ali vrlo čest u ostatku Evrope. Pored učenja na fakultetu, učio sam i na seminarima, čitanjem knjiga, slušanjem vesti, sučeljavanjem sa drugim nacijama i kulturama. Takvim, sveobuhvatnim pogledom na obrazovanje, uspeo sam da ostvarim lični i profesionalni razvoj koji me je doveo od male banatske varoši do velikog Njujorka.
Preslišavanje na aerodromu
Kako ste uspeli da pomirite studiranje i aktivnosti u UN i Evropi?
- Često bih se bavio akademskim radom na aerodromu ili pripremom za sastanak na hodniku fakulteta. Doneo sam odluku da studije odužim kako bih sebi omogućio obuhvatnije obrazovanje - kako bih se edukovao iskustvima, iz znatiželje i metodama neformalnog obrazovanja koje se stiče volontirajući, a kao dodatak akademskom obrazovanju.
Imate li neku poruku, ili savet za mlade ljude u Srbiji?
- Ne moramo svi da budemo političari da bi nešto menjali oko sebe. Dovoljno je da tretiramo ljude oko sebe sa poštovanjem, da čuvamo okolinu, ako otvorimo umove tako da prihvatimo različitosti i drugačije vrednosti. Ako odvojimo samo sat vremena nedeljno da volontiramo, očistimo park, čitamo o nekoj drugoj kulturi, ili samostalno reflektujemo svoj rad i napredak - sami ćemo sebi doneti boljitak.
