Šampion bez oka i šaka

Neki ljudi pokleknu pred prvom većom teškoćom, druge takve stvari samo očvrsnu, pa nastave da koračaju kroz život još sigurnije. U ovu drugu grupu spada Lozničanin Zdravko Savanović, kome se život iz korena promenio pre 24 godine kada mu je na ratištu, kao vojniku JNA, prilikom demontiranja eksplodirala mina i odnela obe šake.

Uvek želi pobedu: Zdravko Savanović

Zdravka smo sreli u streljani gde svakodnevno vredno trenira i priprema se za put u Brazil. Osvajanjem bronzane medalje na takmičenju u streljaštvu na Svetskom kupu u Fort Beningu u Americi, novembra prošle godine, ispunio je olimpijsku normu i obezbedio odlazak na Paraolimpijske igre u Rio de Žaneiro. Uspeh je ostvario u disciplini vazdušna puška ležeći stav R5 i po povratku kući odmah počeo pripreme.

Mada je invalid prve kategorije sa sto posto invaliditeta, vozi automobil s uobičajenim komandama, koristi mobilni telefon, fotografiše, loži peć, otključava i zaključava vrata, puca...
- Imao sam nepunu 21 godinu kad sam izgubio obe šake, desno oko i zadobio povrede nogu. Od nesreće sam se oporavljao dve godine i rešio da moram da nastavim. Odlučio sam da se prilagodim novoj situaciji i učinim sve da što manje budem na teretu drugome, da budem samostalan. Znao sam da neću moći da radim kao elektrozavarivač, niti da se bavim atletikom i bodi bildingom kao pre. Morao sam naći nešto čime ću ispuniti vreme. Nisam hteo da istaknem belu zastavu. Koga god da snađe bilo kakva nevolja, važno je da nikada ne odustane i da veruje u sebe - priča Zdravko koji se posvetio streljaštvu, osnovao streljački klub Sokolovi, a ljubav prema ovom sportu već godinama prenosi na mlade.

Zdravko pored trofeja

Streljaštvom je počeo da se bavi pre 16 godina kao rekreativac, a od 2007. je, na osnovu rezultata ostvarenih u Ligi osoba sa invaliditetom, ispunio uslov da uđe u međunarodni program. Naredne godine postao je kandidat za reprezentaciju i počeo da ostvaruje uspehe. Do sada je osvojio više od 70 medalja, u proseku 10 godišnje, a 2010. je bio suvlasnik svetskog rekorda kada je od mogućih 600 pogodio svih 600 krugova. Takmičeći se. obišao je pola Evrope, svakog dana trenira dvaput, a osim toga prepešači najmanje četiri kilometra. Navikao se da kroz život hrabro korača bez obe šake, a većini ljudi koji ga vide čudno je koliko je samostalan i šta sve može da uradi.

Za njega nema predaje: Zdravko u automobilu

- Usporeniji sam 50 odsto nego neko ko ima obe šake, ali ono što sam pre radio radim i danas, samo sporije. Nažalost, nema dovoljno razumevanja za ljude s hendikepom. Na rečima te svi podržavaju, ali kad je nešto konkretno, nailaziš na prepreke. Najteže je ljudsko nerazumevanje, to najviše koči i smeta, a može biti drugačije, samo je potrebno dobre volje - kaže Zdravko koji živi u Runjanima kod Loznice i na treninge dolazi svojim automobilom.
Ministarstvo omladine i sporta i Paraolimpijski komitet finansiraju njegov odlazak u Brazil, kao i dva svetska kupa, u maju i junu u Nemačkoj i Poljskoj, gde će biti i većina konkurenata sa kojima će se nadmetati u Riju. Međutim, troškovi priprema su njegovi, pa tako sam finansira to što dva puta mesečno u Loznicu dolazi trener iz Beograda, a dva puta Savanović odlazi u prestonicu.
Kad nije nasuprot mete, najviše voli da bude kod kuće. Slobodno vreme provodi sa ćerkom od 16 godina, za računarom ili uz dobru knjigu. S nestrpljenjem čeka 30. avgust, kada počinju Paraolimpijske igre, i veruje da će iz Brazila doneti još jednu medalju, a voleo bi da to bude ona zlatnog sjaja.