Tanjir vrele supe u glavu
Brojni problemi sa suprugom naterali su me da po prvi put odem kod psihologa u Savetovalište za brak i porodicu...
Nije mi dugo trebalo da steknem utisak da mi je to spaslo život, jer sam godinama trpela fizičko i psihičko maltretiranje. Bacanje tanjira sa vrelom supom na glavu, zato što mu se ručak nije svideo, samo je jedan od groznih primera. Odluka da se nekom obratim za pomoć bila je nešto najbolje u mom životu. Osetila sam kako sam ostavila neki veliki, mrtvi teret i da sam odatle izašla lakša, srećnija i motivisanija da izađem na kraj sa svime što me je tištalo, navela je jedna anonimna Beograđanka na poznatom srpskom forumu koji je mnogima mesto za međusobne savete i olakšanje duše.
Ona je jedna od hrabrih žena koje su se odvažile da potraže pomoć Savetovališta za brak i porodicu, koji je nedavno obeležio tri decenije rada. Prema podacima Gradskog centra za socijalni rad u Beograd, ljudi se razvode zbog različitih razloga. Supružnici ponekad na život počnu da gledaju drugačije, izgube zajednička interesovanja, a nekad ljubav jednostavno nestane.
Batine za dobro jutro
Ipak, za razliku od problema koje mahom muče parove u Srbiji, u inostranstvu ima i primera gde su razlozi za razvod toliko bizarni da mogu da uđu u rubriku "verovali ili ne". Novinari su zabeležili da je jedan muž svake večeri ocenjivao svoju ženu (jelo, čistoća, odeća, seks). Što bi ocene bile lošije, ona bi dobijala manje novca. Ovaj brak je okončan posle dve godine.
Jedna Nemica je u tužbi za razvod navela da je suprug prisiljava da provodi sa njim noć u mreži za ljuljanje. Tokom 23 godine bračne zajednice 16 puta je pala na pod. Amerikanac iz Pensilvanije je imao čudan "hobi". Limenku s pivom bi stavljao svojoj ženi na glavu, pa bi je gađao praćkom. Ona je ovu torturu trpela pet godina.
Nekad u braku jednostavno nestane čarolije, a nekad je ima i previše, pa se tako jedan muškarac iz Dubaija razveo od žene jer je tvrdio da ju je zaposeo duh. Pošto je odbila da spava s njim, njena porodica mu je kazala da ju je zaposeo "džin", a nekoliko puta nad njom je neuspešno izvršen egzorcizam.
- Tukao me je od ranog jutra, na ulici, u parku, u zgradi. Niko se nije usudio da se umeša i da me zaštiti. Samo je jednom jedna starija žena počela da viče na njega, govoreći mu da prestane da me bije. Stalno sam bila puna modrica. Dva-tri puta je potegao nož na mene. Prislonio me je na zid i pretio sečivom. Najviše me je plašilo to što je imao pištolj. Na poslu sam stalno izmišljala da sam pala niz stepenice ili da sam se udarila u vrata. Iz ove agonije izvukla sam se uz pomoć sestre i prijatelja. Najveću traumu doživeo je naš četvorogodišnji sin koji je od straha prestao da govori. Zahvaljujući tretmanima kod psihologa sada se oseća mnogo bolje. Mir i spokoj nemaju cenu - priča Milena.Za razliku od ovakvih tragikomičnih primera iz sveta, Beograđanku Milenu D. samo je sreća spasla da se njeno ime ne nađe na spisku 33 žene koje su od početka ove godine izgubile život u krvavim bračnim obračunima.
Ovo je samo jedan od drastičnih primera. Brakovi u Srbiji pucaju iz raznih razloga. U proseku traju oko 12 godina. Od 7.730 razvoda koliko ih je zabeleženo protekle godine u našoj zemlji, trećina parova koji su stavili tačku na zajednički život stanuje upravo u Beogradu.
Terapijom protiv agresije
Vladimir Ilić, direktor GCSR-a, ističe da je ovaj centar ruka podrške za blizu 100.000 Beograđana.
- Današnja porodica je u stanju duboke krize, opterećena je brojnim negativnim pojavama koje su karakteristične za savremen svet, kao što su siromaštvo, nasilje, otuđenost... Porodica koja je nekada predstavljala oslonac društva danas je to sve manje, jer se teško prilagođava novonastalim promenama. Zato sve veći značaj dobijaju institucionalni i vaninstitucionalni oblici zaštite sa razvijenim sistemom usluga - rekao je Vladimir Ilić na nedavno održanom skupu u čast obeležavanja tri decenije rada Savetovališta za brak i porodicu.
Prema njegovim rečima, mnogi parovi se Savetovalištu uglavnom obraćaju u fazi kada postupak razvoda još nije počeo i kada se najčešće preispituje odluka o rastavi. Najčešće se javljaju žene, ali u porastu je i broj muškaraca koji samoinicijativno dolaze po savet. Ozbiljne krize, većinom, nastaju u prvoj godini braka koja je i najturbulentnija. Drugi krizni period je ulazak deteta u pubertet i suočavanje roditelja sa svim izazovima adolescencije - lošim društvom, noćnim izlascima, problematičnim idolima za identifikaciju...
Samo u toku protekle godine u Savetovalištu za brak i porodicu u psihoterapijskom i savetodavnom radu sa 12 stručnjaka ove ustanove učestvovalo je 1.245 pojedinaca, parova i porodica.
- Besplatnim savetima pružamo ohrabrenje svima onima koji se suočavaju sa krizom u bračnim odnosima. Pomažemo u rešavanju tenzija u bračnom odnosu i unapređujemo komunikaciju. Uz sve to savetovanjem stimulišemo razvoj ličnosti i korigujemo nepovoljne životne obrasce koje uzrokuju stres i nezadovoljstvo. Isto tako već treću godinu realizujemo i usluge Tretman počinilaca nasilja u partnerskim odnosima, kao psihosocijalni tretman za zaustavljanje i sprečavanje ponavljanja nasilja u partnerskim odnosima. Više od 80 odsto onih koji su dosad prošli kroz ovaj program nije ponovilo svoje agresivno ponašanje - objasnio je Vladimir Ilić.
Manjak komunikacije
Prema dosadašnjem iskustvu Savetovališta, porodice često imaju višestruke probleme, ali su terapeuti kao najveći izdvojili konfliktnu komunikaciju između partnera. U roditeljskoj saradnji, to je problem neregulisanog viđanja sa decom. Između ostalih, tu je i sukob roditelja i dece, svađe između supružnika, preljuba, nasilje, poremećaj u ponašanju deteta...
Muškarci, stidljive žrtve
Jedan od glavnih uzroka što se nije reagovalo preventivno za određene ljude, iako se znalo da su skloni nasilju, jeste loša koordinacija tužilaštva, policije i socijalnih službi. Sve to je na kraju dovelo do zločina. Da se malo stvari preduzima da bi se ovaj problem rešio, govori i podatak da je samo u toku protekle godine u Gradskom centru za socijalni rad evidentirano 2.525 žrtava unutar porodičnog nasilja. Među njima ima i muškaraca koji trpe prevashodno psihičku torturu supruga, ali i fizičku. Međutim, strahuje se da je taj broj i veći, jer se muškarci stide da prijave nasilje.