Koliko se dugo opstaje u getu?
Život Srba na Kosovu i Metohiji duži niz godina liči na rijaliti šou u režiji NATO pakta, Evropske unije i političkih magova iz centralne Srbije. Mi smo ovde zatvoreni u getu, ograničena nam je sloboda kretanja, pravo na političke i pravne slobode, uskraćeni smo za normalno školovanje i zdravstvo. Treba samo doći na Kosovo i pričati sa narodom i svima će biti jasno šta govorim, za "Vesti" kaže Gradimir Denić, stanovnik Čaglavice na centralnom Kosovu.
A, ako ne budemo poslušni, dodao je gorko, bićemo kažnjeni.
- To znači da ćemo biti proterani, biće nam spaljena kuća, spaliće nam crkve, porušiti nam groblja, što smo na svojoj koži doživeli 2004. godine. A, na KiM su postavljeni politički nedorasli ljudi koji nas vode, a koji ne mogu da pariraju albanskim političarima, nego su tu da budu politički poslušnici i da rade šta im se kaže - izustio je u dahu.
Jutarnje zrake sunca kupili smo na klupi u dečjem parku u centru Čaglavice. Gradimir je objašnjavao kako je i dece u školi sve manje, kako su roditelji nezadovoljni jer se prvi put dogodilo da se spajaju odeljenja osnovcima, pa brinu o kvalitetu obrazovanja koje će dobiti mališani.
Ćute da ne izgube posao
Povrh svega i stranačka politika je uzela danak i dosta oštetila odnose među Srbima na Kosovu. Mnogi, kaže Denić, ništa više ni ne komentarišu u strahu da će izgubiti posao.
- Oni koji rade u budžetskim ustanovama, ako previše pričaju mogu da ostanu bez posla. A nismo bili dovoljno pametni da naučimo da su nam ta međustranačka prepucavanja zagorčala život od Triglava do Đevđelije.
Srbi u Čaglavici posebni su zbog mnogo stvari. Posebni su i po tome što su se probrali, a oni koji su ostali za onima koji su otišli, godinama su se upirali da ne prodaju svoja imanja, i izlazili, i dan-danas izlaze, da telima brane dedovinu od uzurpatora. Poslednjih godinu i po dana, u tome mestu, sve više je kuća na prodaju.
- Slušam razne gluposti i one koji se bave ovom temom, a ne bave se suštinom. Zašto se prodaju kuće? Zato što ljudi to moraju da rade, jer su ostavljeni od svoje matice i prepušteni sami sebi. Pa kako onda da se snađu, ako im je jedino ostala šansa da odu sa tim parama. Ne možeš da optužuješ narod. Bože, pa hiljadu srpskih kuća je spaljeno, stotine crkava, desetine grobalja porušeno. Da li se neko zbog toga sekira? Ne.
Onoliko koliko vodi Srbija računa o Srbima, insistira, vidi se na terenu. I Gradimir i mnoge njegove komšije podvlače da se od potpisivanja sporazuma u Briselu između Beograda i Prištine, do danas, mnogo toga promenilo.
- Džaba nama ovi političari iz Beograda pričaju da su postigli neku pobedu, kada se na kraju računa ono što Albanci rade. Lažu nas konstantno, bez trunke stida, prosto se igraju sa narodom koji je ostao da živi ovde. A ostala je šaka jada koja preživljava ovde, koja nema nikakvu budućnost i perspektivu.
Čaglavica, tiho i mirno mesto, deluje idilično. Tu život teče kada deca istrče iz Doma kulture posle treninga stonog tenisa ili karatea, kada se na igralištu do kasno uveče igra basket ili u lokalnoj kafani do ranih jutarnjih sati slavi rođendan ili venčanje. A, onda ih preseku oni dani, kada politika upre prstom, kada se strah seje vazduhom, a pogledi slete nadole.
- Budućnost Srba na Kosovu ne vidim nigde. Nažalost, ne vidim ni sebe u Srbiji. Prosto nisam nigde i ne znam gde ću. Kako da ostanete na ovim prostorima kada nemate adekvatno školovanje, lečenja i slobodu kretanja, pa vam prete ukidanjem i osnovnih sredstava za život. Koliko se dugo živi u getu? Je l' ima kraja?
Stigli računi na naplatu
- Ovde se godinama živelo zato što se nisu plaćali struja, voda, komunalije, porez, a sada sve to dolazi na naplatu. Od čega će ljudi da plate, ako se budu ukinule plate iz Srbije i ako budu spali na kosovske institucije. To je realan strah. Narod prećutno izražava svoje nezadovoljstvo tako što će da proda imanje i ode - kaže Denić.
