ANKETA: Ovo su 4 pitanja koja u Srbiji dižu najveću prašinu
Pravo na eutanaziju, prava istopolnih zajednica, fizičko kažnajvanje maloletnika i surogat materinstvo, četiri su pitanja koja su najviše uzburkala srpsku javnost, a našla su se u Nacrtu građanskog zakonika (GZ) Republike Srbije. Centralna javna diskusija o ovom Nacrtu počinje danas, a predmet rasprave, između ostalog, biće i ove teme.
Javna rasprava o Nacrtu GZ počela je u julu ove godine i planirana je da traje godinu dana, tokom kojih će Komisija za izradu Nacrta GZ razmatrati sugestije stručne javnosti i pripremati konačan tekst budućeg zakonika.
Alternativni predlozi odredbi budućeg zakonika dati su kako bi bila ispitana spremnost društva i prava da prihvati novine, dok diskusija treba da pokaže opravdanost agrumenata za ili protiv određenih rešenja.
Ovo su četiri pitanja koja bi mogla da budu regulisana u Građanskom zakoniku, a koja su najviše uzburkala srpsku javnost.
1. PRAVO NA EUTANAZIJU
Pravo na eutanaziju je u Nacrtu predviđeno kao "pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi. Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom".
Takođe, zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavljaće osnov za krivicnu odgovornost.
Nacrt kao alternativu, predviđa potpuno brisanje tog člana.
Komisija za izradu Nacrta GZ smatra da će se zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju, koje ima, pored pravnih i medicinske, psihološke i socijalne aspekte, tek posle održane javne rasprave izjasniti o alternativnom predlogu na osnovu argumenata stručnjaka iz razlicitih oblasti i profesionalnih delatnosti.
Takođe, eventualnim usvajanjem osnovnog predloga, izvršila bi se odgovarajuća promena u Krivičnom zakoniku, napominje Komisija.
2. PRAVA ISTOPOLNIH ZAJEDNICA
Drugo pitanje koje se čuje u javnosti je da li će GZ dozvoliti gej brakove.
Pisci Nacrta, predviđaju da je "brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Brak se zasniva na pravu žene i muškarca na potpunu i trajnu zajednicu.
Brak se zaključuje na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika. Supružnici su ravnopravni u pravima i obavezama".
Kao alternativa dato je da se druga rečenica iz ovog člana briše.
Istopolne zajednice biće diskutovane tokom javne rasprave i prava i obaveze njihovih članova mogu se urediti i posebnim zakonom, smatraju pisci Nacrta GZ.
3. FIZIČKO KAŽNJAVANJE DECE
Kada je u pitanju dilema da li će roditelji smeti da ubuduće tuku svoju decu, Nacrt GZ se rukovodio međunarodnim konvencijama koje ističu "najbolji interes deteta".
Diskusija u kojoj će učestvovati eminentni pravni stručnjaci počinje danas na Kopaoniku u okviru 28. susreta Kopaoničke škole prirodnog prava. Svečanom otvaranju skupa, koji će trajti do 17. decembra, prisustvovaće ministar pravde Nikola Selaković, a učesnicima skupa će se obratiti i predsednik Udruženja Kopaoničke škole profesor Slobodan Perović, kao i drugi brojni pravni stručnjaci.
Tako se u Nacrtu GZ kaže da: "roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju. Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vredaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih lica".
Sledeći član Nacrta koji se zove "Zabrana fizickog kažnjavanja deteta" glasi "roditelji su dužni da dete štite od zlostavljanja od strane drugih lica".
Prema stavu pisaca Nacrta GZ, sud je taj koji će procenjivati da li je u konkretnom slučaju bilo zlostavljanja deteta ili ne, a najbolji interes je da se dete podiže sa roditeljskom ljubavlju i pažnjom.
4. SUROGAT MATERINSTVO
Javnoj raspravi biće ostavljeno i pitanje surogat materinstva, odnosno rađanje za drugog.
Inače, Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema građanski zakonik, iako je bila 4. država u Evropi koja ga je usvojila1844. Pre nje to su učinile samo Francuska, Austrija i Holandija. Taj zakonik je bio na snazi 102 godine do 1946. kada je ukinut odlukom FNRJ.
